Britanske trupe se spremaju za jedno od svojih najvećih raspoređivanja u Evropi od hladnog rata, saopštilo je Ministarstvo odbrane (MO).
Hiljade britanskih vojnika biće poslato u zemlje od Severne Makedonije do Finske u narednim mesecima da učestvuju u zajedničkim vežbama sa svojim kolegama iz NATO-a, Finske i Švedske.
Očekuje se da će raspoređivanje dostići vrhunac od oko 8.000 vojnika između aprila i juna. Ovog leta u Evropu će stići i desetine britanskih tenkova i više od sto oklopnih vozila.
Planovi masovnog raspoređivanja su bili u izradi već neko vreme, ali su pojačani nakon ruske vojne operacije u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Predstojeće ratne igre imaju za cilj da „prikažu razmere i značaj doprinosa britanske vojske odbrani Evrope“, dodaje se.
Vežbe će biti „fundamentalne” za britanski doprinos evropskoj odbrani i odvraćanju Rusije, insistirao je komandant terenske vojske general-potpukovnik Ralf Vuddis.
„Obim raspoređivanja, zajedno sa profesionalizmom, obučenošću i agilnošću britanske vojske, odvratiće agresiju u razmerama koje nisu viđene u Evropi ovog veka“, rekao je on.
Britanski vojnici su takođe trenirali zajedno sa američkim snagama u Poljskoj, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Takođe je objavljeno da su trupe Kraljičinih kraljevskih husara upravo raspoređene u Finsku, koja deli granicu sa Rusijom dugu 1.300 kilometara, kako bi se uklopile u oklopnu brigadu.
Rusija je uvek osuđivala vojne vežbe i jačanje NATO-a u blizini svojih granica, govoreći da su ti potezi povećali tenzije u regionu i doveli Evropu u opasnost od velike konfrontacije.
Velika Britanija se etablirala kao jedan od glavnih pomagača i snabdevača Ukrajine oružjem usred tekućeg sukoba sa Rusijom. London je već poslao protivtenkovske i protivvazdušne raketne sisteme i u Kijev, između ostalog, šalje i oklopna vozila. Ukrajinske trupe takođe prolaze obuku britanske vojske kako na domaćem tlu tako i u Velikoj Britaniji.
Isporuke oružja Ukrajini od strane Britanije, SAD i nekih evropskih zemalja se nastavljaju, uprkos upozorenju Moskve da samo produžavaju sukob i ometaju izglede za mir.
Poslednjih nedelja, Moskva je izvestila o nekoliko uspešnih napada na skladišta oružja u Ukrajini gde je, kako je rekla, uskladištena oprema i municija koju je isporučio Zapad.
Rusija je poslala svoje trupe u Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
