Zamena plastike alternativnim materijalima će verovatno dovesti do povećanja emisija stakleničkih plinova, prema istraživanju sa Univerziteta u Šefildu.
Studija dr Fanrana Menga sa Šefildovog odeljenja za hemijsko i biološko inženjerstvo, u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta u Kembridžu i Kraljevskog tehnološkog instituta KTH, otkrila je emisije povezane sa plastičnim proizvodima u poređenju sa njihovim alternativama.
Objavljena u časopisu Nauka o životnoj sredini i tehnologija, studija je razmatrala plastiku i njene zamene u različitim primenama, uključujući pakovanje, građevinarstvo, automobilsku industriju, tekstil i trajna potrošna roba. Ovi sektori zajedno predstavljaju značajan deo globalne upotrebe plastike.
Nalazi studije su otkrili da u 15 od 16 ispitanih aplikacija plastični proizvodi zapravo rezultiraju nižim emisijama GHG u poređenju sa njihovim alternativama. Smanjenje emisije se kreće od 10 do čak 90 procenata tokom životnog ciklusa proizvoda.
Da bi razumeli uticaje na životnu sredinu, akademici iz Šefilda su koristili alat koji se zove procena životnog ciklusa (LCA). Ova metoda pomaže u poređenju kako različiti proizvodi utiču na životnu sredinu. Studija je usvojila LCA pristup za procenu emisija GHG povezanih sa plastičnim proizvodima u odnosu na alternative u različitim sektorima.
Čak i kada se fokusiraju isključivo na direktne emisije tokom životnog ciklusa, plastika zadržava svoju prednost u devet od 14 primena. Faktori kao što su niži energetski intenzitet tokom proizvodnje i efikasnost plastike doprinose smanjenju uticaja na životnu sredinu u poređenju sa alternativama poput stakla ili metala.
Plastika takođe pokazuje superiornost u prethodnim procesima, uključujući proizvodnju i transport, u 10 od 16 primena. Ova prednost proizilazi iz njihovog nižeg energetskog intenziteta i manje težine, naglašavajući efikasnost plastičnih materijala u smanjenju emisija, prema studiji.
Dr Fanran Meng, pomoćnik profesora održivog hemijskog inženjeringa na Univerzitetu u Šefildu, rekao je: „Nisu svi alternativni ili reciklirani proizvodi bolji za životnu sredinu od proizvoda koje zamenjuju. Za kreiranje politike životne sredine potrebno je donošenje odluka na osnovu procene životnog ciklusa kako bi se osiguralo da se emisije stakleničkih plinova nenamerno ne povećavaju prelaskom na alternativne materijale sa intenzivnijim emisijama.“
„Smanjenje potražnje, optimizacija efikasnosti, produženje životnog veka i ponovna upotreba/reciklaža su strategije koje su dobitne za efektivno smanjenje emisija. Isključivo fokusiranje na prelazak na alternativne materijale nije.“
Studija je takođe otkrila složenost indirektnih uticaja pozadinskih sistema koji okružuju plastiku, koji igraju značajnu ulogu u određenim primenama. Na primer, u scenarijima kao što su izolacija i rezervoari goriva hibridnih vozila, indirektni uticaji zasenjuju direktne emisije plastike, predstavljajući nijansiranu perspektivu njihovog ekološkog učinka.
Štaviše, plastična ambalaža igra ključnu ulogu u očuvanju kvaliteta hrane u širokom spektru kategorija, pomažući da se spreči kvarenje hrane i emisije stakleničkih plinova koje izaziva. Ova suštinska funkcija naglašava neizmerene ekološke prednosti plastične ambalaže u poređenju sa alternativnim materijalima.
Nalazi istraživanja sugerišu da optimizacija upotrebe plastike, produženje životnog veka proizvoda, povećanje stope reciklaže i unapređenje sistema za sakupljanje otpada mogu ponuditi efikasnije strategije za smanjenje emisija povezanih sa plastičnim proizvodima.
Dr Meng je dodao: „Naše istraživanje naglašava važnost upotrebe alata za procenu životnog ciklusa da bismo bolje razumeli kako plastika i njene alternative mogu uticati na životnu sredinu, ali bih takođe želeo da naglasim važnost ne zanemarivanja uticaja plastike na morske ekosisteme i potencijalni uticaji na ljudsko i ekološko zdravlje“.
„Moramo uzeti u obzir sve ove uticaje kada biramo koje materijale ćemo koristiti u proizvodima kako bismo osigurali da koristimo prave materijale za pravu svrhu i da nam pomognu da razvijemo održivi sektor plastike.
Istraživački tim napominje da bi buduće modeliranje moglo biti prošireno tako da uključi bioplastiku za višekratnu upotrebu i kompostabilne i biorazgradive alternative. Oni su isključeni iz ove studije zbog malih tržišnih vrednosti i nedostatka pouzdanih podataka o ponovnoj upotrebi.
