Fizicka aktivnost se dugo promoviše kao opcija za lečenje anksioznosti i depresije, jer pomaže u oslobađanju hemikalija koje poboljšavaju raspoloženje. Međutim, dokazi su često zbunjujući, sa stotinama studija koje daju različite rezultate o tome koliko vežbanje pomaže, koji tip vežbi je najbolji i kome najviše koristi.
Tokom poslednjih dvadeset godina, istraživači su sproveli brojne meta-analize koje ispituju uticaj vežbanja na depresiju i anksioznost. Ipak, ostali su nedostaci u razumevanju efikasnosti vežbanja kod različitih starosnih grupa i da li tip vežbanja ima značaj.
Mnoge studije su uključivale učesnike sa dodatnim faktorima koji mogu iskriviti rezultate, kao što su hronične bolesti. To otežava primenu nalaza na širu populaciju.
Naše istraživanje je imalo za cilj da razjasni ovu konfuziju sprovođenjem „meta-meta-analize“. Sistematski smo pregledali rezultate svih postojećih meta-analiza kako bismo utvrdili šta dokazi zapravo pokazuju, analizirajući podatke od skoro 80.000 učesnika.
Otkrili smo da vežbanje ima visok uticaj na simptome depresije i srednji uticaj na anksioznost u poređenju sa neaktivnošću. Prednosti su bile uporedive, a u nekim slučajevima i bolje od uobičajenih mentalnozdravstvenih tretmana, uključujući terapiju i antidepresive.
Važno je napomenuti da su dve grupe pokazale najveće poboljšanje: odrasli uzrasta od 18 do 30 godina i žene koje su nedavno rodile. Naši nalazi sugerišu da bi olakšavanje pristupa vežbanju moglo biti ključna strategija za poboljšanje mentalnog zdravlja novih majki.
