Jupiter je neosporni kralj planeta našeg Sunčevog sistema. Jupiter je svetao i lako ga je uočiti sa naše tačke gledišta na Zemlji, čemu pomažu njegova velika veličina i trakasti, reflektujući vrhovi oblaka. Jupiter čak poseduje mesece veličine planeta: Ganimed, njegov najveći, veći je od planete Merkur. Štaviše, možete lako da posmatrate Jupiter i njegove mesece sa skromnim instrumentom, baš kao što je Galileo radio pre više od 400 godina.
Jupiterov položaj najveće planete našeg solarnog sistema je zaista zaslužen; mogli biste da stavite 11 Zemlja duž Jupiterovog prečnika, a u slučaju da želite da popunite Jupiter nekim mermerima veličine Zemlje, trebalo bi vam preko 1300 Zemlja da ga popunite—i to još uvek ne bi bilo dovoljno. Međutim, uprkos njegovoj neverovatnoj veličini, Jupiterova prava vladavina nad spoljašnjim Sunčevim sistemom dolazi od njegove ogromne mase. Ako uzmete sve planete u našem Sunčevom sistemu i sastavite ih zajedno, one bi same po sebi bile upola manje od Jupitera.
Jupiterova moćna masa oblikovala je orbite nebrojenih kometa i asteroida. Njegova gravitacija može odbaciti ove male objekte ka našem unutrašnjem Sunčevom sistemu i takođe ih povući u sebe, kao što je čuveno primećeno 1994. kada je kometa Šumejker-Levi 9, povučena ka Jupiteru u prethodnim orbitama, udarila u atmosferu gasnog giganta. Njegovi višestruki fragmenti udarili su u vrhove Jupiterovih oblaka sa takvom silinom da vatrene kugle i tamne udarne tačke nisu videle samo NASA-ina sonda Galileo u orbiti, već i posmatrači na Zemlji.
Jupiter je lako posmatrati noću golim okom, što su dobro dokumentovali drevni astronomi koji su pažljivo beležili njegovo sporo kretanje iz noći u noć. To može biti jedan od najsjajnijih objekata na našem noćnom nebu, nadmašujući ga samo mesec, Venera i povremeno Mars, kada je Crvena planeta u opoziciji. To je impresivno za planetu koja je – najbliža Zemlji – još uvek udaljena preko 365 miliona milja (587 miliona km). Još je impresivnije da džinovski svet ostaje veoma svetao za posmatrače Zemlje na svojoj najdaljoj udaljenosti: 600 miliona milja (968 miliona km).
Dok kralj planeta ima grupu od 95 poznatih meseca, samo četiri velika meseca koje je Galilej prvobitno posmatrao 1610. godine — Jo, Evropa, Ganimed i Kalisto — mogu lako da se posmatraju od strane posmatrača sa Zemlje sa veoma skromnom opremom.
Oni se, dovoljno prikladno, zovu Galilejevi meseci. Većina teleskopa će prikazati mesece kao blede objekte nalik zvezdama uredno poređane blizu sjajnog Jupitera. Većina dvogleda će pokazati najmanje jedan ili dva meseca koji kruže oko planete. Mali teleskopi će pokazati sva četiri Galilejeva meseca ako su svi vidljivi, ali ponekad mogu proći iza ili ispred Jupitera, ili čak jedan drugog.
Teleskopi će takođe pokazati detalje poput Jupiterovih oblačnih traka, i ako su dovoljno moćne, velike oluje poput njegove čuvene Velike crvene tačke i senke Galilejevih meseci koje prolaze između Sunca i Jupitera. Skiciranje položaja Jupiterovih meseci tokom jedne večeri—i od noći do noći—može biti koristan projekat. Možete preuzeti vodič za aktivnosti od Astronomskog društva Pacifika.
NASA-ina misija Juno trenutno kruži oko Jupitera, jedne od samo devet svemirskih letelica koje su posetile ovaj sjajni svet. Juno je ušla u Jupiterovu orbitu 2016. godine da bi započela svoju početnu misiju proučavanja tajanstvene unutrašnjosti ovog džinovskog sveta. Godine su pokazale da je Junoina misija uspešna, a podaci iz sonde su revolucionirali naše razumevanje creva ovog gasovitog sveta. Junoina misija je od tada proširena tako da uključuje proučavanje njenih velikih meseca, a od 2021. odvažna sonda, koja je sve više udarana Jupiterovim moćnim radijacionim pojasevima, napravila je bliske letove pored ledenih meseca Ganimeda i Evrope, zajedno sa vulkanskim Joom.
