Nova studija predlaže novu teoriju zašto slušanje tužne muzike može učiniti da se osećamo dobro.
Mnogi ljudi kažu da muzika koju vole takođe može da ih rastuži. To je nešto što je zbunilo istraživače muzike, koji su se dugo pitali kako se aktivnost koja proizvodi negativnu emociju može tako željno tražiti.
Sada, nova studija sugeriše da bi za neke od nas moglo biti da zaista uživamo u tuzi. Istraživanje, objavljeno u časopisu PLOS ONE, sugeriše da negativne emocije koje se osećaju kada slušanje muzike mogu izazvati zadovoljstvo.
„Paradoksalno je misliti da biste mogli da uživate u nečemu zbog čega osećate negativnu emociju“, kaže profesor Emeri Šubert, autor studije iz Laboratorije za empirijsku muzikologiju u Školi za umetnost i medije UNSV Arts, Design & Architecture. „Ali ovo istraživanje pokazuje prve empirijske dokaze da tuga može pozitivno uticati na uživanje u muzici, direktno.
Za studiju, 50 učesnika – koji se uglavnom sastoje od studenata muzike – sami su odabrali komad muzike koja izaziva tugu i koju su voleli, a koja je uključivala klasike od Ludviga van Betovena do modernih hitova Tejlor Svift. Nije im bilo izričito naloženo da biraju muziku tamo gde su uživali u tuzi.
Učesnici su zatim zamoljeni da zamisle da li bi njihova tuga mogla da se „ukloni“ dok slušaju muziku – što je većina izjavila da mogu da urade.
„Znamo da su mnogi ljudi prilično sposobni kada su u pitanju misaoni eksperimenti, tako da je to razuman pristup za korišćenje i, u najgorem slučaju, ne bi trebalo da daje rezultate“, kaže prof. Šubert.
Nakon zamišljenog uklanjanja tuge, učesnici su upitani da li im se muzičko delo dopada drugačije: 82% je reklo da je uklanjanje tuge smanjilo njihovo uživanje u muzici.
„Nalazi sugerišu da bi se tuga koja se oseća tokom slušanja muzike zaista mogla dopasti i može povećati zadovoljstvo slušanja“, kaže prof. Šubert.
Prof. Šubert kaže da može biti mnogo razloga zašto ljudi uživaju u muzici koja ih čini tužnim.
„Jedno objašnjenje se odnosi na igru“, kaže prof. Šubert. „Doživljavanje širokog spektra emocija u manje ili više bezbednom okruženju moglo bi nam pomoći da naučimo kako da se nosimo sa onim što susrećemo u svetu.
Istraživanje takođe govori o implikacijama na nalaze prethodnih studija koje sugerišu da se u tuzi ne može uživati dok slušate muziku, već da je posredovana kompleksnim osećanjem sa pozitivnim aspektima koji se nazivaju „biti ganut“.
„Prethodne studije upućuju na ‘hipotezu indirektnog efekta’, što znači da ljudi mogu iskusiti tugu, ali to je nešto drugo u čemu uživaju — kada su ganuti,“ kaže prof. Šubert. „Zato što je pomeranje pomešano osećanje sa pozitivnim i negativnim aspektima.“
Od dodatnih 53 učesnika u kontrolnoj grupi zatraženo je da prijave muziku koju vole i koju smatraju „pokretnom“. Učesnici kontrolne grupe su izjavili da osećaju tugu pored toga što su bili pomereni.
„Ranije se smatralo da kada ljudi osete tugu kao odgovor na muziku u kojoj uživaju, oni zaista doživljavaju ganuće“, kaže prof. Šubert. „Ali nalazi ove studije sugerišu da dirnutost i osećaj tuge imaju preklapajuća značenja.
„Drugim rečima, pomeranje izaziva tugu, a tuga pokreće gađenje.
Neka ograničenja studije povezana su sa omogućavanjem učesnicima da sami biraju muzičke komade.
„Uvek je rizično tražiti od učesnika da odabere muziku koju oboje vole i čini ih tužnim, jer im to može dati naznaku o cilju studije“, kaže prof. Šubert. „Ali mi smo preduzeli korake da ovo minimiziramo u našoj metodi, uključujući nepominjanje zabrinutosti studije tokom regrutovanja, skrining samoodabranih delova i kontrolno stanje.
Pristupi u kojima eksperimentatori biraju muziku (na kojima su se prethodna istraživanja uglavnom zasnivala) takođe imaju ograničenja na koja se buduća istraživanja mogu pozabaviti.
„Glavno ograničenje prethodnih studija je to što eksperimentatori biraju „tužnu“ muziku, a ne učesnike, što znači da učesnici možda neće nužno „voleti“ komade“, kaže prof. Šubert. „Zbog toga, buduća istraživanja bi trebalo da imaju više učesnika kako bi se osiguralo da će se komadi zavoleti dovoljno.“
