Rekordno visoke emisije gasova staklene bašte i sve manje zagađenja vazduha izazvali su neuporedivo ubrzanje globalnog zagrevanja, upozorilo je 50 vrhunskih naučnika u četvrtak u sveobuhvatnom ažuriranju nauke o klimi.
Od 2013. do 2022. godine, „zagrevanje izazvano ljudskim faktorom povećava se brzinom bez presedana od preko 0,2 stepena Celzijusa po deceniji“, izvestili su u recenziranoj studiji namenjenoj kreatorima politike.
Prosečna godišnja emisija u istom periodu dostigla je najviši nivo od 54 milijarde tona CO 2 ili njegovog ekvivalenta u drugim gasovima – oko 1.700 tona svake sekunde.
Svetski lideri će se suočiti sa novim podacima na kritičnom samitu o klimi COP28 kasnije ove godine u Dubaiju, gde će se „Globalnim pregledom“ na pregovorima UN proceniti napredak ka temperaturnim ciljevima Pariskog sporazuma iz 2015.
Čini se da ova otkrića zatvaraju vrata za ograničavanje globalnog zagrevanja u okviru ambicioznijeg cilja Pariskog sporazuma od 1,5 stepeni Celzijusa, koji je dugo identifikovan kao zaštitna ograda za relativno klimatski bezbedan svet, iako je još uvek potresen teškim uticajima.
„Iako još nismo na zagrevanju od 1,5 C, budžet ugljenika „—količina gasova staklene bašte koje čovečanstvo može da emituje a da ne pređe tu granicu — „verovatno će biti iscrpljena za samo nekoliko godina“, rekao je glavni autor Piers Forster, fizičar profesor na Univerzitetu u Lidsu.
Taj budžet se smanjio za polovinu otkako je savetodavno telo UN-a za nauku o klimi, Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC), prikupila podatke za svoj najnoviji referentni izveštaj 2021. godine, prema Forsteru i njegovim kolegama, od kojih su mnogi bili glavni saradnici IPCC-a.
Da bi se čak i šansa za bacanje novčića zadržala ispod praga od 1,5 stepeni Celzijusa, emisije ugljen-dioksida, metana i drugih pokretača zagrevanja izazvanih uglavnom sagorevanjem fosilnih goriva ne smeju da pređu 250 milijardi tona (Gt), izvestili su.
Povećanje šansi na dve trećine ili četiri petine smanjilo bi tu emisiju ugljenika na samo 150 Gt i 100 Gt, respektivno – dvogodišnji ili trogodišnji životni put pri trenutnoj stopi emisija.
Održavanje pariskih temperaturnih ciljeva u igri zahtevalo bi smanjenje zagađenja CO 2 za najmanje 40 procenata do 2030. godine i njegovo potpuno eliminisanje do sredine veka, izračunao je IPCC.
Ironično, jedna od velikih klimatskih uspešnih priča u poslednjoj deceniji nenamerno je ubrzala tempo globalnog zagrevanja, otkrivaju novi podaci.
Postepeni pad upotrebe uglja – koji je znatno intenzivniji od nafte ili gasa – za proizvodnju energije usporio je povećanje emisije ugljenika.
Ali to je takođe smanjilo zagađenje vazduha koje štiti Zemlju od pune snage sunčevih zraka.
Zagađenje česticama iz svih izvora smanjuje zagrevanje za oko pola stepena Celzijusa, što znači – barem kratkoročno – da će više te toplote stići do površine planete kako vazduh postaje čistiji.
Objavljena u recenziranom časopisu Earth Sistem Science Data, nova studija je prva u nizu periodičnih procena koje će pomoći da se popune praznine između izveštaja IPCC-a, objavljenih u proseku svakih šest godina od 1988.
„Godišnje ažuriranje ključnih indikatora globalnih promena ključno je za pomoć međunarodnoj zajednici i zemljama da zadrže hitnost rešavanja krize klimatskih promena na vrhu dnevnog reda“, rekla je koautorka i naučnica Maisa Rohas Koradi, koja je takođe ministar životne sredine Čilea.
Koautor Valerie Masson-Delmotte, kopredsedavajući izveštaja IPCC-a za 2021. godinu, rekla je da bi novi podaci trebalo da budu „poziv za buđenje“ uoči samita COP28, čak i ako postoje dokazi da se povećanje gasova staklene bašte usporilo .
Tempo i obim klimatskih akcija nisu dovoljni da ograniče eskalaciju klimatskih rizika“, rekla je ona.
Istraživači su takođe izvestili o zapanjujućem porastu temperature na kopnenim područjima — isključujući okeane — od 2000.
„Prosečne godišnje maksimalne temperature zemlje su se zagrejale za više od pola stepena Celzijusa u poslednjih deset godina (1,72C iznad predindustrijskih uslova) u poređenju sa prvom dekadom milenijuma (1,22C)“, navodi se u studiji.
Duži i intenzivniji toplotni talasi predstavljaće pretnju po život i smrt u narednim decenijama u velikim delovima južne i jugoistočne Azije, zajedno sa oblastima koje se prostiru na ekvatoru u Africi i Latinskoj Americi, pokazalo je nedavno istraživanje.
Više informacija: Piers M. Forster et al, Indicators of Global Climate Change 2022: godišnje ažuriranje velikih indikatora stanja klimatskog sistema i ljudskog uticaja, Earth Sistem Science Data (2023). DOI: 10.5194/essd-15-2295-2023
