Švajcarska, poznata po netaknutoj prirodi i snežnim vrhovima, suočava se sa preispitivanjem svoje ekološke politike nakon što je postala prva zemlja koju je međunarodni sud okrivio jer nije učinila dovoljno protiv klimatskih promena.
Prošlonedeljna presuda Evropskog suda za ljudska prava istakla je niz nedostataka u švajcarskoj politici, ali stručnjaci su naglasili da bogatoj alpskoj zemlji nije nužno mnogo gore od svojih kolega.
„Presuda je zaista jasno pokazala da postoje kritične praznine u švajcarskom domaćem regulatornom okviru“, rekla je Tifani Čen, politički analitičar na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka specijalizovana za zakone o klimatskim promenama.
„Ali to definitivno nije slučaj samo u Švajcarskoj“, rekla je ona za AFP.
Corina Heri, postdoktorski istraživač u Projektu klimatskih prava i pravnih lijekova na Univerzitetu u Cirihu, se složila.
„Ovo ni na koji način ne znači da … samo Švajcarska ima problem“, rekla je ona za AFP.
Sud je prošlog utorka presudio u korist švajcarskog udruženja Starešine za zaštitu klime — 2.500 žena starijih od 64 godine — koje su se žalile da „neuspesi“ švajcarskih vlasti u zaštiti klime mogu „ozbiljno naškoditi“ njihovom zdravlju.
Starije žene su posebno podložne uticaju toplotnih talasa, koji zbog klimatskih promena postaju sve češći i intenzivirani, tvrde oni.
Sud se složio, presudivši da su neuspesi klimatske politike švajcarske države prekršili član 8 Evropske konvencije o pravima, koji garantuje „pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života“.
Pariški sporazum iz 2015. postavio je ambiciozne ciljeve za vlade da smanje emisije gasova staklene bašte, sa ciljem da se po mogućnosti ograniči zagrevanje na ispod globalne temperature koja raste na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa.
Da bi pomogla u ispunjavanju tog cilja, Švajcarska je rekla da će smanjiti emisije za 50 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 1990. godine, i dostići neto nulu do 2050. godine.
Taj cilj je „prosečan“ na globalnom nivou, prema nezavisnom monitoru Climate Action Tracker (CAT) — koji ipak smatra da su klimatski ciljevi, politike i finansije Švajcarske „nedovoljni“ da pomognu u dostizanju pariskih ciljeva.
„Klimatske politike i akcije Švajcarske do 2030. godine zahtevaju značajna poboljšanja kako bi bili u skladu sa ograničavanjem zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa“, kaže se.
Da bi postigla svoj cilj do 2030. godine, Švajcarska bi morala da smanji emisije za najmanje 35 odsto do sledeće godine, kaže Geraldine Pflieger, šef Instituta za nauku i životnu sredinu Univerziteta u Ženevi.
Ali za sada, Švajcarska je smanjila emisije za manje od 20 odsto, što je bio cilj koji je postavila i propustila za 2020.
„Švajcarska nije na povoljnoj putanji“, rekao je Pfliger za AFP.
Poređenja radi, Evropska unija u celini smanjila je emisije za 31 odsto, dok stručnjaci veruju da je na putu da do 2030. dostigne preko 60 odsto, istakao je Pfliger.
Ali Čen je naglasio da su mnoge pojedinačne zemlje unutar EU takođe propustile svoje ciljeve za 2020.
„Postoji mnogo izazova širom Evrope, koji su slični ovom slučaju.
Međutim, poređenje izgleda gore za Švajcarsku kada se uzme u obzir njeno snažno oslanjanje na projekte za smanjenje ugljenika u inostranstvu u pravcu obećanih smanjenja, kažu stručnjaci.
Ne kvantificira koliko planira da se osloni na takve kompenzacije da bi dostigao svoje ciljeve, nešto što je CAT opisao kao „veoma problematično“.
„Stega u kojoj se Švajcarska oslanja na to je jednostavno ogromna“, rekla je za AFP Šarlot Blatner, viši predavač i stručnjak za klimatsko pravo na Univerzitetu u Bernu.
Ovakvim projektima, požalila se ona, obično „nedostaje sledljivost, oni se zaista ne mogu proveriti“.
Osim toga, oslanjanje na njih znači „Švajcarska propušta šansu da u osnovi transformiše sopstvenu infrastrukturu na način koji bi bio u skladu sa klimatskim politikama“.
Glavno pitanje koje odvaja Švajcarsku od njenih vršnjaka je njen sistem direktne demokratije, koji omogućava glasanje naroda o velikom broju pitanja, ponekad usporavajući ili narušavajući politiku koju odobravaju vlada i parlament.
Godine 2021. birači su odbacili novi zakon o CO 2, odlažući primenu.
Konačno, prošle godine, birači su podržali novi klimatski zakon koji ima za cilj usmeravanje zemlje ka neutralnosti ugljenika do 2050. godine.
„Direktna demokratija nije bila dobar prijatelj za uspostavljanje švajcarske klimatske politike“, rekao je Pfliger.
Blatner je međutim naglasio da švajcarska vlada može brzo da deluje u nekim slučajevima.
Ona je istakla kako je prošle godine tokom vikenda preduzela hitne mere kako bi spasila drugu najveću banku u zemlji Credit Suisse od propadanja.
„Ovde nije bilo potrebno demokratsko glasanje naroda“, rekla je ona.
„Mislim da bi vlada trebalo više da razmišlja… o uspostavljanju efektivnih klimatskih promena (akcija) umesto da se krije iza izgovora.“
