Među najvećim ekološkim problemima našeg vremena, mikro- i nanoplastične čestice (MNP) mogu ući u telo na različite načine, uključujući i hranu. I sada je po prvi put istraživanje sprovedeno na MedUni Beču pokazalo kako ove sitne čestice uspevaju da probiju krvno-moždanu barijeru i kao posledicu prodru u mozak. Novootkriveni mehanizam daje osnovu za dalja istraživanja zaštite ljudi i životne sredine.
Objavljeno u časopisu Nanomaterials, studija je sprovedena na životinjskom modelu sa oralnom primenom MNP-a, u ovom slučaju polistirena, široko rasprostranjene plastike koja se takođe nalazi u ambalaži za hranu. Predvođen Lukasom Kennerom (Odeljenje za patologiju na MedUni u Beču i Odeljenje za laboratorijsku patologiju životinja u Vetmeduni) i Oldamur Holloczki (Odeljenje za fizičku hemiju, Univerzitet u Debrecinu, Mađarska), istraživački tim je uspeo da utvrdi da se sitne čestice polistirena mogu detektovati u mozak samo dva sata nakon ingestije.
Mehanizam koji im je omogućio da probiju krvno-moždanu barijeru bio je ranije nepoznat medicinskoj nauci. „Uz pomoć kompjuterskih modela otkrili smo da je određena površinska struktura (biomolekularna korona) bila ključna u omogućavanju plastičnih čestica da prođu u mozak“, objasnio je Oldamur Holocki.
Krvno-moždana barijera je važna ćelijska barijera koja sprečava patogene ili toksine da dođu do mozga. Creva ima sličan zaštitni zid (crevnu barijeru), koji takođe mogu da probiju MNP, kao što su pokazala različite naučne studije. Sprovode se intenzivna istraživanja o uticaju plastičnih čestica na zdravlje u organizmu. MNP u gastrointestinalnom traktu su već povezani sa lokalnim inflamatornim i imunim reakcijama i razvojem raka.
„U mozgu bi plastične čestice mogle da povećaju rizik od zapaljenja, neuroloških poremećaja ili čak neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti“, rekao je Lukas Kener, ističući da je potrebno više istraživanja u ovoj oblasti.
Nanoplastika je definisana kao veličina manja od 0,001 milimetara, dok je na 0,001 do 5 milimetara deo mikroplastike još uvek vidljiv golim okom. MNP ulaze u lanac ishrane kroz različite izvore uključujući i ambalažni otpad.
Ali ne igra samo čvrsta hrana, već i tečnosti: prema jednoj studiji, svako ko pije preporučenih 1,5-2 litre vode dnevno iz plastičnih flaša na kraju će u procesu uneti oko 90.000 plastičnih čestica godišnje. . Međutim, pijenje vode iz česme umesto toga može – u zavisnosti od geografske lokacije – pomoći da se ova cifra smanji na 40.000.
„Da bi se smanjila potencijalna šteta mikro- i nanoplastičnih čestica po ljude i životnu sredinu, ključno je ograničiti izloženost i ograničiti njihovu upotrebu dok se sprovode dalja istraživanja o efektima MNP-a“, objasnio je Lukas Kenner. Novootkriveni mehanizam kojim MNP probijaju zaštitne barijere u telu ima potencijal da odlučno unapredi istraživanja u ovoj oblasti.
