Klima reguliše rast biljaka, a ipak na klimu takođe utiču biljke. Studija Univerziteta Martin Luter Hale-Vitenberg (MLU), koja je objavljena u časopisu Global Change Biology, otkrila je da ekosistemi mogu imati snažan uticaj na klimu Evrope u zavisnosti od mešavine biljaka.
Istraživači su kombinovali satelitske podatke sa oko 50.000 zapisa o vegetaciji iz cele Evrope. Dobrih 5% regionalne klimatske regulacije može se objasniti lokalnom biljnom raznovrsnošću. Analiza takođe pokazuje da efekti zavise od mnogih drugih faktora. Biljke mogu uticati na klimu reflektujući sunčevu svetlost ili hladiti svoju okolinu isparavanjem.
„Postoji izuzetno složen odnos između biljaka i klime. S jedne strane, klima značajno utiče na rast biljaka, kao i na svojstva biljke, kao što su visina, debljina lišća i duboko korenje. S druge strane, biljke utiču na klimatske uslove na mnogo različitih načina“, objašnjava dr Stephan Kambach, naučni saradnik na Odseku za geobotaniku na MLU. Na primer, ako biljke reflektuju mnogo sunčeve svetlosti, manje toplote se akumulira na toj lokaciji. Biljke takođe isparavaju vodu, što hladi njihovu okolinu. Pored toga, biljke vezuju velike količine ugljen-dioksida gasa staklene bašte.
Međutim, prema Kambahu, ranije se malo znalo o tome u kojoj meri različite funkcionalne osobine biljaka, kao što su svojstva njenog lišća i korena, utiču na klimu. Da bi zatvorio ovaj jaz u znanju, međunarodni tim na čelu sa MLU kombinovao je regionalne satelitske podatke sa lokalnim istraživanjima biljaka i osobina biljaka na skoro 50.000 lokacija u Evropi.
„Bilo nam je važno da kombinujemo područja iz veoma različitih staništa. Naši podaci stoga uključuju informacije o četinarskim, listopadnim i zimzelenim listopadnim šumama, kao i o raznim šikarama i otvorenim seoskim formacijama“, objašnjava profesor Helge Bruelheide, viši autor studije. i šef Katedre za geobotaniku MLU.
„Pokazujemo da se značajan deo posmatranih procesa regulacije klime objašnjava razlikama u funkcionalnim osobinama lokalnih biljaka. Stoga u velikoj meri zavisi od toga koje biljke rastu u kom broju u ekosistemu“, nastavlja Kambah.
Međutim, efekti su se znatno razlikovali između pojedinih ekosistema, na primer između zimzelenih četinarskih i zimzelenih listopadnih šuma. „Ipak, uspeli smo da dokažemo da viši biljni pokrivač reflektuje manje sunčeve svetlosti i da su veći listovi povezani sa višim nivoima isparavanja i većom sekvestracijom ugljenika“, objašnjava biolog.
Studija je ključni rezultat evropskog istraživačkog projekta „FeedBaCks“, koji istražuje mehanizme povratnih informacija između biodiverziteta i klime i njihovih posledica po ljude. Koordinira Univerzitet u Cirihu.
„Naša studija takođe pruža važne polazne tačke za očuvanje prirode i politiku. Potencijalni uticaj i povratne efekte biodiverziteta treba uzeti u obzir kada se razvijaju mere za ublažavanje klimatskih promena“, zaključuje Helge Bruelheide.
