Ljudi manje veruju medicinskim savetima ako sumnjaju da je veštačka inteligencija uključena u njegovo stvaranje. Ovo je ključni nalaz studije psihologa sa Univerziteta u Vircburgu. Njihov rad je objavljen u časopisu Nature Medicine.
Studija pokazuje da ljudi ocenjuju medicinske savete kao manje pouzdane i empatične kad god se veruje da je veštačka inteligencija uključena. Ovo je bio slučaj čak i kada su učesnici studije mogli pretpostaviti da je lekar dao ove preporuke uz pomoć veštačke inteligencije. Shodno tome, ispitanici su takođe bili manje voljni da prate preporuke podržane veštačkom inteligencijom u poređenju sa savetima zasnovanim isključivo na medicinskoj stručnosti lekara.
Moric Reis i profesor Vilfried Kunde sa Katedre za psihologiju III na Univerzitetu Julius-Makimilians-Universitat (JMU) odgovorni su za ovu studiju, koja je sprovedena u saradnji sa Florianom Reisom iz Pfizer Pharma GmbH.
„Postavka naše studije zasnovana je na digitalnoj zdravstvenoj platformi gde se mogu dobiti informacije o medicinskim pitanjima — drugim rečima, okruženje koje će postati sve relevantnije sa povećanjem digitalizacije“, opisuju autori svoj pristup.
Kao deo studije, više od 2.000 učesnika je dobilo identične medicinske savete i od njih je zatraženo da procene pouzdanost, razumljivost i empatiju. Jedina razlika: dok je jednoj grupi rečeno da je ovaj savet došao od lekara, drugoj grupi je rečeno da je odgovoran čet-bot koji podržava AI. Treća grupa je navela da veruje da je lekar dao preporuku uz pomoć veštačke inteligencije.
Rezultati su jasni: ljudi manje veruju medicinskim preporukama ako sumnjaju da je veštačka inteligencija umešana. Ovo takođe važi ako veruju da je medicinsko osoblje doprinelo generisanju saveta. Saveti označeni kao ljudski generisani takođe su postigli bolji rezultat od dve varijante veštačke inteligencije u kategoriji „empatija“. Samo u smislu razumljivosti jedva da je bilo razlika između ove tri grupe. Očigledno, ljudi nemaju nikakve rezerve prema tehnologiji sa ove tačke gledišta.
„Ovo je važan nalaz, jer je poznato da je poverenje u medicinske dijagnoze i preporuke za terapiju veoma važan faktor za uspeh lečenja“, kažu autori studije.
Ovi nalazi su posebno važni u kontekstu mogućeg smanjenja birokratije i olakšanja svakodnevnog rada lekara kroz saradnju sa AI. Prema njihovom mišljenju, studija stoga predstavlja polaznu osnovu za detaljno istraživanje uslova pod kojima se AI može koristiti u dijagnostici i terapiji bez ugrožavanja poverenja i saradnje pacijenata.
