Raznovrsnost svakodnevnih pokreta povezana je sa boljim blagostanjem, prema maloj studiji psihijatrijskih pacijenata.
Kada većina nas pomisli na aktivnosti koje podstiču mentalno stanje, zamišljamo namernu i napornu vežbu, poput džogiranja, vožnje bicikla ili plivanja, ali nedavna studija sugeriše da je samo poseta različitim lokacijama povezana sa boljim osećajem blagostanja kod ljudi sa depresijom ili anksioznošću.
Studija koju su 2022. objavili istraživači sa Univerzitetske psihijatrijske klinike u Bazelu, Švajcarska, otkrila je da što više lokacija ljudi posećuju, to bolje osećaju svoje emocionalno i psihičko blagostanje – čak i ako su simptomi mentalnog zdravlja i dalje prisutni.
Studija je sprovedena pre izbijanja pandemije i obuhvatila je 106 pacijenata sa problemima mentalnog zdravlja, uključujući afektivne poremećaje, poremećaje anksioznosti, poremećaje raspoloženja, poremećaje ličnosti i opsesivno-kompulzivne poremećaje. Neki su bili hospitalizovani u bolnicama, a drugi su bili ambulantni, živeli kod kuće, ali su tražili redovnu negu u medicinskim ustanovama.
Nedelju dana, ovi pacijenti su nosili dodatni telefon sa sobom da bi pratili svoje kretanje pomoću GPS-a. Takođe su završili nekoliko istraživanja o svom subjektivnom blagostanju, njihovoj psihološkoj fleksibilnosti i simptomima mentalnog zdravlja.
Upoređujući GPS mape sa rezultatima ovih istraživanja, autori su otkrili da se veće kretanje u prostoru i vremenu poklapa sa većim osećajem blagostanja, iako su simptomi mentalnog zdravlja ostali uglavnom isti.
Ambulantni pacijenti su skoro trećinu svog dana provodili kod kuće, ali su razumljivo pokazali znatno veće kretanje od pacijenata u bolnici, koji su većinu svog vremena provodili u bolnici.
Kao što se i očekivalo, ti pacijenti sa fobijama ili anksioznošću oko napuštanja sigurnih prostora bili su snažno povezani sa mnogo nižom pokretljivošću i mnogo manjim područjem aktivnosti. Ipak, činilo se da nijedan drugi simptomi problema sa mentalnim zdravljem nisu imali isti efekat na pacijentovo dnevno kretanje.
Nasuprot tome, viši nivoi emocionalnog blagostanja i, u manjoj meri, psihološke fleksibilnosti bili su dosledno povezani sa više kretanja i većom raznovrsnošću pokreta.
„Naši rezultati sugerišu da aktivnost sama po sebi nije dovoljna da smanji simptome mentalnih poremećaja, već može barem da poboljša subjektivno blagostanje“, objasnio je tada klinički i zdravstveni psiholog Endru Gloster sa Univerziteta u Bazelu.
Nalazi doprinose ograničenom broju istraživanja o efektima svakodnevnih aktivnosti među onima sa problemima mentalnog zdravlja. U stvari, ovo je jedna od prvih studija koja koristi GPS praćenje kao meru spontanog kretanja.
Očigledno, u stvarnom svetu, takvi podaci mogu se smatrati kršenjem privatnosti pacijenata, ali u okruženju studije, oni omogućavaju istraživačima da ispitaju efekte jednostavnih aktivnosti koje se često zanemaruju.
Pokazalo se da fizička aktivnost značajno poboljšava blagostanje i mentalno zdravlje, ali većina istraživanja na ovu temu do sada se fokusirala na namerno vežbanje. Danas je nejasno kako spontano kretanje u svakodnevnom životu utiče na pacijente koji traže lečenje mentalnog zdravlja.
U 2021. godini, mala studija od 67 učesnika otkrila je da svakodnevne aktivnosti, poput hodanja do tramvajske stanice ili penjanja uz stepenice, čine da se ljudi osećaju budnijim i energičnijim.
Dalja magnetna rezonanca mozga učesnika pokazala je da su oni koji su se osećali energičnije nakon pokreta imali veći volumen sive moždane materije u subgenualnom cingularnom korteksu – delu mozga koji je povezan sa emocionalnom regulacijom.
Shvatanje kako da primenite ovo znanje za prevenciju i lečenje problema mentalnog zdravlja je sasvim druga stvar, ali jednostavni pokreti mogu biti bezopasno mesto za početak.
Samo izlazak napolje takođe može imati doprinos. Fizička aktivnost u prirodi u detinjstvu bila je povezana sa boljim ishodima mentalnog zdravlja u odrasloj dobi, a lekari su u nekim mestima u svetu počeli da „propisuju“ vreme u prirodi kao podsticaj za mentalno i fizičko zdravlje.
Nedavna GPS studija je mala i ograničena, ali nalazi sugerišu da kretanje može biti prediktor toga koliko se dobro pacijenti sa problemima mentalnog zdravlja uopšte suočavaju.
„Rezultati ukazuju na činjenicu da obrasci kretanja (npr. udaljenost, broj destinacija, varijabilnost destinacija, itd.) mogu poslužiti kao marker funkcionisanja i blagostanja“, zaključuju autori.
