U svojim studijama, istraživači su identifikovali ključni enzim u procesu samouništenja nazvan kaspaza-8. Iako je kaspaza-8 već bila poznata kao važna za imuni sistem i smrt ćelija, njena uloga ovde – posebno u ćelijama poznatim kao CD8 + T ćelije – do sada nije viđena.
Istraživači su inženjerisali miševe bez kaspaze-8 u raznim ćelijama mozga i imunološkim ćelijama, i otkrili da se infekcije T. gondii široko šire u mozak samo kada CD8 + T ćelije nemaju kaspazu-8. Ovo se dešavalo uprkos jakim imunološkim odgovorima kod miševa sa kaspazom-8 i onih bez nje. Tela svih životinja su se i dalje trudila da se bore protiv infekcije, ali neki su nedostajali vitalni odbrambeni mehanizam.
Istraživanje može da nam kaže više o infekcijama i bolestima generalno. Retko se dešava da T. gondii zapravo pokuša ovu T ćelijsku trik – i to je verovatno zbog mehanizma samouništenja koji kaspaza-8 upravlja. Da bi patogeni preživeli, moraju nekako da ometaju funkciju kaspaze-8.
Pre naše studije, nismo imali pojma da je kaspaza-8 toliko važna za zaštitu mozga od Toxoplasma, kaže Harris. Sada mislimo da znamo zašto. Kaspaza-8 dovodi do smrti T ćelija. Jedini patogeni koji mogu da žive u CD8 + T ćelijama razvili su načine da ometaju funkciju kaspaze-8.
T. gondii može inficirati sve toplokrvne životinje i u nekim slučajevima je smrtonosan. Često se prenosi na ljude preko mačaka, ali ga možemo dobiti i jedenjem nedovoljno kuvanog mesa ili drugih kontaminiranih namirnica.
Neverovatno je da može da ostane uspavan u našim mozgovima bez izazivanja štete ili simptoma – procenjuje se da do 40 miliona ljudi u SAD-u ima toksoplazmozu (koju uzrokuje T. gondii). Ako i kada se pojave znaci infekcije, mogu uključivati bolove i simptome slične gripu, kao što su visoka temperatura.
Većina ljudi neće znati da imaju toksoplazmozu i oporaviće se sama, a ova studija nam daje dobar uvid zašto. Međutim, parazit može izazvati probleme kod onih koji su trudni ili imaju oslabljen imuni sistem – na primer, ako prolaze hemoterapiju.
Poboljšani tretmani za toksoplazmozu mogli bi biti razvijeni na osnovu ovih novih informacija, iako smo do sada videli samo njihove efekte kod miševa.
