Studija koju je vodio Univerzitet Stirling zajedno sa Univerzitetom Viskonsin-Medison bacila je novo svetlo na širenje virusa među vrstama koje mogu izazvati pandemije.
Istraživač sa Fakulteta prirodnih nauka u Stirlingu otkrio je životinje u afričkoj šumi koje jedu izmet slepih miševa poznatih kao guano nakon što je ključni izvor hrane u regionu nestao nakon selektivnog krčenja šuma. Rad „Selektivno krčenje šuma i izloženost afričkih divljih životinja virusima koji se prenose slepim miševima“ objavljen je u časopisu Communications Biology.
Laboratorijska analiza guana slepih miševa identifikovala je niz virusa, uključujući betakorona virus povezan sa SARS-CoV-2, virusom koji je izazvao pandemiju COVID-19. Ostaje nepoznato da li se betakorona virus koji se nalazi u guanu prenosi na ljude, ali nudi primer kako nove infekcije mogu preskočiti barijere vrsta.
Studija je pokrenuta kada je dr Pavel Fedurek primetio kako divlje šimpanze konzumiraju guano slepih miševa iz šupljine u šumi Budongo, Uganda.
Dr Fedurek je zatim postavio kamere koje su snimale šimpanze, majmune i antilope kako jedu izmet.
Gvano je alternativni izvor ključnih minerala nakon što su palme koje su sisari nekada konzumirali ubrane do lokalnog izumiranja. Palmu su ljudi u Budongu koristili za sušenje listova duvana koji se zatim prodaju međunarodnim kompanijama.
Naučnici još ne razumeju u potpunosti najranije faze širenja virusa, što može dovesti do smrti desetina hiljada ljudi, ali se smatra da uključuju složene uzročne lance koji počinju tako što ljudi menjaju životnu sredinu.
Dr Pavel Fedurek, stručnjak za ponašanje životinja na Univerzitetu Stirling, rekao je: „Naše istraživanje ilustruje kako suptilan oblik selektivne seče šuma, na kraju vođen globalnom potražnjom za duvanom, može izložiti divlje životinje i, samim tim, ljude virusima koji žive u guanu slepih miševa, povećavajući rizik od širenja virusa.“
„Studije poput naše bacaju svetlo na pokretače i puteve prenosa virusa sa divljih životinja na divlje životinje i sa divljih životinja na čoveka, na kraju poboljšavajući naše sposobnosti da sprečimo epidemije i pandemije u budućnosti.“
„Većina istraživanja o epidemijama i pandemijama fokusirana je na suzbijanje širenja virusa, pronalaženjem efikasne vakcine, na primer, umesto sprečavanja prenošenja virusa sa životinje na čoveka. Naš rad naglašava važnost proučavanja bolesti. ekologija pre nego što bolesti uđu u ljude“.
Nakon što su otkrili sisare koji konzumiraju guano, dr Fedurek i ko-voditelj projekta dr Caroline Asiimve (tada koordinatorica za očuvanje na terenskoj stanici Budongo Conservation Field Station, Uganda) su uključili profesora Tonija Goldberga (Univerzitet Viskonsin-Medison, SAD), koji je svetski renomirani stručnjak za epidemiologiju i evoluciju zaraznih bolesti.
Profesor Goldberg je identifikovao viruse u gvanu u saradnji sa istraživačima koji su kvantifikovali mineralni sadržaj gvana (profesorka Džesika Rotman, Hunter College sa Gradskog univerziteta u Njujorku, SAD) i utvrdila verovatnoću da će novi betakorona virus zaraziti tri sisara vrste i ljudi (Gregori K. Rice, Mornarička medicinska istraživačka komanda, SAD).
Zbog obima i složenosti laboratorijskih analiza uključenih, čitav projekat je trajao oko šest godina.
Profesor Goldberg je rekao: „Naša studija povezuje uzgoj duvana sa izlaganjem najmanje tri vrste afričkih divljih životinja virusima slepih miševa. Verujemo da je ovo školski primer kako nove infekcije mogu preskočiti barijere vrsta čak i pre nego što dođu do ljudi.“
„Ovo je važno jer su početne faze izbijanja epidemija, epidemija i pandemija bile posebno neuhvatljive za nauku.“
„Možda smo naišli na niz događaja koji su obično skriveni od pogleda epidemiologa i zvaničnika javnog zdravlja. Naša studija bi mogla biti posebno relevantna za poreklo bolesti koje prenose slepi miševi, kao što su koronavirusi i, možda, ebola.
Nadamo se da bi otkriće moglo omogućiti preduzimanje intervencija koje razbijaju ove vrste uzročnih lanaca, na kraju pomažu u sprečavanju budućih pandemija.
Dr Asimve je rekao: „Naša studija pokazuje da ljudske aktivnosti koje menjaju životnu sredinu mogu dovesti do razornih zdravstvenih posledica kako za divlje životinje tako i za ljude i stoga bismo hitno trebalo da naučimo da koristimo prirodne resurse na održiv način.“
„Potrebni su i značajni istraživački napori kako bi se istražilo kako degradacija šuma i drugi oblici ljudskih aktivnosti mogu uticati na ponašanje divljih životinja na način koji ih i ljude izlaže opasnim virusima.“
