Psihologija i ekonomija spajaju se u nedavnoj liniji istraživanja, koju vodi Ismael Rodriguez-Lara, profesor na Univerzitetu u Malagi, koji proučava kako laž utiče na ekonomske odluke.
Reč je o studiji, koja je razvijena zajedno sa profesorom Kalifornijskog univerziteta (Santa Barbara) Gerijem Čarnsom, analizira način na koji moral utiče na stepen laganja u određenim ekonomskim situacijama. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Economics Letters.
„U mnogim ekonomskim situacijama kao što su poreska prijava ili poreska prevara, da damo nekoliko primera, veoma je važno razumeti kada, kako i zašto ljudi lažu“, kaže istraživač UMA.
Na osnovu eksperimenata sprovedenih prošle godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, pokazalo se da su „moralni troškovi“, koji upravo obuhvataju neekonomske aspekte, ti koji određuju da ljudi manje lažu. Proučeno je ukupno hiljadu ljudi.
„Uobičajena stvar je da smatramo da na stepen laganja utiču ekonomska pitanja, kao što su koristi koje dobijamo ili mogući troškovi koje moramo platiti, u vidu novčanih kazni“, objašnjava Rodrigez-Lara. Međutim, rezultati dobijeni ovim istraživanjem pokazuju da je i moral važan: „Kada su informacije koje se otkrivaju lične, onda ljudi manje lažu nego ako su informacije nelične“, kaže on.
U tom smislu, profesor UMA objašnjava da je to zbog faktora koji se odnose na očekivanja ljudi da se ne razočaraju, kao i da se razlikuju od ostalih. „Ljudi osećaju veću moralnu cenu laganja kada su informacije lične, jer znaju da je laž i ne mogu da se zavare. Ako te informacije nisu lične, oni se zavaravaju da veruju da su informacije koje otkrivaju istinite“, on kaže.
Prema profesoru, ovaj nalaz je relevantan jer bi „rad na diskursu, odnosno načinu na koji se postavlja ekonomsko pitanje, mogao da uslovi odgovor, umanjujući laž”.
Pod nazivom ‘Lične laži’, ovaj projekat fokusiran na laganje i etičko ponašanje biće upotpunjen novom linijom istraživanja koja se već sprovodi, a koja se takođe bavi uticajem napora u laganju.
