Zarazne bolesti će se verovatno širiti pošto ruska invazija raseljava ljude i remeti zdravstvene usluge.
Uz brutalne, trenutne posledice ruske invazije, ukrajinski narod se suočava sa naletom zaraznih bolesti. Neke pretnje — kao što je širenje COVID-19 — su trenutne, jer se ljudi zbijaju u podrumima, stanicama metroa i privremenim skloništima da bi se zaštitili od bombardovanja. Bez adekvatne vode i sanitarnih uslova, slučajevi dijareje će sigurno rasti. Rizik od poliomijelitisa i izbijanja morbila je visok. A kako su zdravstvene ustanove i putevi pretvoreni u ruševine, pristup dijagnostičkim uslugama i tretmanima za tuberkulozu (TB) i HIV/AIDS je prekinut, što će povećati njihov ionako ogroman teret.
„Veoma sam zabrinut za Ukrajinu. Prvo i najvažnije, da ovo može dovesti do dugoročnog sukoba koji će potpuno uništiti zdravstveni sistem“, kaže Lucica Ditiu, rumunski lekar i izvršni direktor Stop TB partnerstva u Ženevi, Švajcarska. Kriza dolazi na vrhuncu razaranja koje je izazvala pandemija COVID-19, tokom koje je smanjen pristup imunizaciji i osnovnim zdravstvenim uslugama.
Kada je Rusija izvršila invaziju 24. februara, Ukrajina je izlazila iz najgoreg talasa Omikrona, koji je tog meseca dostigao vrhunac. Testiranje na COVID-19 je palo od početka sukoba, što znači da je neotkriveni prenos verovatno značajan, rekao je Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), na brifingu za štampu 2. marta. Širom zemlje, stope vakcinacije protiv COVID-19 su opasno niske — oko 65% u Kijevu, ali čak 20% u nekim oblastima ili regionima, rekao je Jarno Habiht, šef ukrajinske kancelarije SZO, povećavajući rizik od teških bolesti i smrti. (U Ujedinjenom Kraljevstvu, 73% stanovništva je vakcinisano.) Dugotrajno nepoverenje u vakcine među stanovništvom je ometalo napore imunizacije za druge bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, kao što su boginje i dečija paraliza.
Ukrajina se već borila sa izbijanjem poliomijelitisa izazvanog vakcinom: prošle godine su bila dva slučaja na zapadu zemlje, poslednji u decembru. Poliovirus je takođe izolovan od 19 zdravih kontakata. (Budući da poliovirus parališe samo jednog od oko 200 ljudi koje zarazi, epidemija je mnogo veća nego što bi samo broj slučajeva ukazivao.) Konflikt je pauzirao tronedeljnu kampanju vakcinacije skoro 140.000 dece, koja je pokrenuta 1. februara; takođe je pogodio nadzor nad poliomijelitisom, tako da se virus možda širi neotkriven, upozorava Globalna inicijativa za iskorjenjivanje poliomijelitisa, sa sjedištem u Ženevi.
Ospice su takođe problem. Pošto su tako zarazne, „morbili su jedna od prvih briga u bilo kojoj humanitarnoj krizi“, kaže Džejms Gudson, specijalista za boginje u američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Ukrajina je imala veliku epidemiju koja je počela 2017. i nastavila se do 2020. sa više od 115.000 slučajeva. Do 2020. prijavljena pokrivenost na nacionalnom nivou sa dve doze vakcine koja sadrži boginje iznosila je do 82%, prema CDC-u, što je veliko poboljšanje, ali još uvek nije dovoljno visoko da spreči smrtonosne epidemije. Još više zabrinjava to što je pokrivenost vakcinom bila manja od 50% u nekim oblastima, kao što je Harkov, gde ogroman broj ljudi beži od sukoba.
„Kako ljudi dolaze, moramo zaista da pojačamo nadzor u okolnim zemljama za poliomijelitis, boginje, a takođe i za COVID kako bismo bili sigurni da ih sprečimo“, rekla je Heder Papovic, menadžerka SZO za incidente za Ukrajinu, na brifingu. „Gledanje na obezbeđivanje vakcina protiv malih boginja, dečije paralize i COVID-a je najvažnije.
Problemi sa tuberkulozom
Ukrajina ima jedan od najvećih tereta multirezistentne tuberkuloze (MDR) na svetu. Procenjuje se da 32.000 ljudi tamo razvije aktivnu TB svake godine, a oko jedne trećine svih novih slučajeva tuberkuloze je otporno na lekove. Dvadeset dva procenta ljudi sa tuberkulozom zaraženo je HIV-om u Ukrajini, a TB je vodeći uzrok smrti među onima koji žive sa HIV-om. Bolest pogoršana gužvom i siromaštvom, TB je uzrokovana Micobacterium tuberculosis. Polako uništava pluća i širi se respiratornim kapljicama.
Tuberkuloza otporna na lekove nastaje kada se ljudi ne pridržavaju svog napornog režima dnevnih lekova. „Ako imate tuberkulozu ili HIV, niko nema vremena da se leči i trči sa tim, jedva da imaju vremena da nateraju svoju decu i pobegnu“, kaže Papovic.
„Svaki prekid lečenja će dovesti do TB rezistentne na lekove, uključujući MDR TB“, kaže Ditiu. „Posle 5 godina bez lečenja, 50% ljudi sa plućnom tuberkulozom može da umre. U međuvremenu, zarazite mnoge druge oko sebe.“ A ako prekinete lečenje MDR TB, kaže ona, „moguće je razviti TB ekstremno rezistentne na lekove, gde postoji malo lekova koji deluju. Dijagnoza i lečenje slučajeva tuberkuloze već su opali za oko 30% tokom pandemije COVID-19 2020. i 2021. godine, što je dovelo do povećanog prenosa. Lavov, najveći grad u zapadnoj Ukrajini, sada je postao tranzitno čvorište za žene i decu koji vozom beže u Evropu.
Pristup lečenju HIV/AIDS-a je takođe ugrožen u Ukrajini, koja ima drugi najveći teret HIV/AIDS-a u istočnoj Evropi. Zaraženo je oko 1% stanovništva, ali je taj broj mnogo veći kod rizičnih grupa: 7,5% kod muškaraca koji imaju seks sa muškarcima i skoro 21% kod injektirajućih narkomana. „Ne bi trebalo da prekidate lečenje. S obzirom na prirodu HIV-a, koji donosi SIDU i smrt, medicina spašava živote“, kaže Raman Hailevič, državni direktor Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS (UNAIDS).
Antiretrovirusna terapija (ART) može držati HIV pod kontrolom i jaku imunološku odbranu kako bi se zaštitila od oportunističkih infekcija, kao što je TB; sprečiti one koji su u riziku od zaraze HIV-om; i spreči prenošenje sa majke na dete. Ako se uzima dosledno, ART može potisnuti virusno opterećenje na tako niske nivoe da osoba ne može preneti HIV.
„Ukrajina je pre rata bila osporavana u pružanju antiretrovirusne terapije, a rat je povećao te izazove“, kaže Hailevič, koji je 4. marta otišao iz Kijeva u Moldaviju. Procenjuje se da je u Ukrajini 260.000 ljudi živelo sa HIV-om na kraju 2020. Od njih je samo 69% znalo svoj status, 57% je primalo ART, a 53% je postiglo supresiju virusa, prema UNAIDS-u. Najnoviji globalni cilj organizacije je 95% za svaki od ovih pokazatelja do 2025.
Zemlja je napredovala, ali „ovaj rat može da nas vrati deset godina unazad“, kaže Valerija Račinska, iz Sveukrajinske mreže ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om. Usred neselektivnog granatiranja, ljudi možda neće moći da pokupe svoje lekove. „A čak i ako stignete do medicinske ustanove, ona mora biti opskrbljena lekovima“, kaže Hailevič.
Ljudi koji beže u bezbedno mogu da imaju zalihe lekova za mesec dana, dve nedelje ili manje, kaže Račinska. Ona dodaje da su najugroženiji oni koji ne mogu da se presele na bezbedno mesto i oni na teritorijama koje je okupirala Rusija.
Uz to, Ukrajina je početkom marta očekivala veliku pošiljku antiretrovirusnih lekova iz Indije. Inicijativa američkog predsednika za hitne slučajeve za pomoć AIDS-u sada se mobiliše za slanje hitnih zaliha u skladište u Poljskoj; odatle će ih transportovati do ukrajinskih zdravstvenih ustanova.
Opioidna supstituciona terapija (OST), kao što je metadon, mogla bi biti van domašaja bivših injekcionih korisnika droga, od kojih mnogi žive sa HIV-om. Iako zemlja ima zalihe koje će trajati do oktobra, kaže Hailevič, „ako ste u Harkovu ili Mariupolju ili na teritoriji koju kontrolišu Rusi, malo je verovatno da ćete je dobiti, jer Rusija ne odobrava OST“.
Mreža Račinske, koja je izmestila svoje kancelarije iz Kijeva u zapadnu Ukrajinu, poručuje svojim klijentima da se ne plaše da otkriju svoj HIV status kada pređu u druge evropske zemlje – već da odu u bolnice i traže lekove. „Sve što se dešava u Ukrajini utiče i na druge zemlje [iz kojih ljudi beže]“, rekla je Papovic iz SZO na brifingu, „tako da je to prava regionalna kriza“.
