Društvo se generacijama bori sa pitanjem da li novac donosi sreću. Sada nova knjiga ima neke odgovore – sa podacima za rezervnu kopiju, piše Rojters.
Jednostavan odgovor, prema Robertu Valdingeru i Marku Šulcu, autorima knjige „Dobar život“: Ne, novac vam neće kupiti sreću. To je prema nalazima Harvardske studije o razvoju odraslih, najduže studije o sreći na svetu.
Složeniji odgovor je da je novac očigledno veliki deo našeg svakodnevnog života, a do određenog nivoa prihoda (75.000 dolara u poznatoj studiji) će zaista uticati na naše zadovoljstvo, u smislu zadovoljavanja osnovnih potreba i izdržavanja naših porodica.
Osim toga, međutim, nema korelacije. Za većinu finansijskih stručnjaka, poenta je da se novac ne tretira kao krajnji cilj, već kao sredstvo za postizanje cilja, da se oblikuje smisleno postojanje.
Od 1938. godine, Harvardska studija o razvoju odraslih pratila je ljude – sada do tri generacije – da bi otkrila šta zaista doprinosi zadovoljavajućem životu, a šta ne.
„Novac nam ne može kupiti sreću, ali je sredstvo koje nam može pružiti sigurnost i sigurnost i osećaj kontrole nad životima“, kaže Šulc, koji je takođe profesor psihologije na Brin Mavr koledžu u Pensilvaniji. „Na kraju krajeva, život se zaista odnosi na naše veze sa drugima. Naši odnosi su ti koji nas čine srećnim.“
Naša tendencija kao društva je da zamislimo da će biti veliki uspeh rešiti sve naše probleme.
Ne tako. U studiji na Harvardu, uzorak učesnika sa „prestižnijim poslovima i više novca nije bio srećniji u životu“, kaže Šulc.
Ideja da ćete biti zadovoljni ako jurite za dostignućima orijentisanim na novac – poput velike promocije ili cifre u dolarima u vašem 401(k) – gura sreću u budućnost i uvek van domašaja.
Šulc kaže: „Problem sa tim pristupom je što život prolazi pored tebe.
Da, glavna svrha odlaska u kancelariju je plata. Ali nemojte zanemariti sve male svakodnevne interakcije sa ljudima oko vas u kancelariji, jer se ispostavilo da su one zaista veoma važne.
„Veliki deo našeg budnog života provodimo na poslu, a ako verujete da veze čine dobar život, onda morate da razmislite o svojim vezama na poslu“, kaže Šulc. „Ti odnosi su važni za vaše blagostanje, jer provodite tako mnogo vremena sa njima.
Penzionisanje predstavlja značajan rizik za sreću i osećaj sopstvene vrednosti mnogih ljudi: pošto se toliko ljudi toliko identifikuje sa svojim karijerama i titulama posla, penzionisanje može sve to da oduzme i učini da se osećaju potpuno izgubljeno.
Zbog toga bi profesionalci u sredini karijere trebali sada da razmišljaju o tom menjanju brzina. Izgradite životni okvir sa svrhom i značenjem i mrežama van kancelarije. To bi moglo značiti preuzimanje novih aktivnosti, popravljanje starih prijateljstava ili volontiranje za omiljene ciljeve.
„Ljudi koji su najbolje prošli u penziji su oni koji se oslanjaju na to, razmišljaju o svojim društvenim vezama i obnavljaju svoje mreže van posla“, dodaje Šulc.
Akumuliranje više stvari neće pomeriti merač sreće, prema nalazima studije. Umesto toga, razmislite o iskustvima.
„Umesto da kupujete veću kuću ili lepši automobil, ako svoj novac koristite da delite iskustva sa drugima, taj novac će vam doneti bolji povraćaj sreće“, kaže Šulc.
To može biti odmor ili častiti svoju porodicu lepom večerom.
„To su vrste aktivnosti koje nam omogućavaju da se povežemo“, dodaje on.
Kako funkcioniše Harvardska studija je provera sa ispitanicima – 724 originalna učesnika, od kojih su neki još uvek tu, i 1.300 potomaka – radi povremenog razmišljanja i samoevaluacije.
Da li su srećni? Da li su tamo gde žele da budu? Da li postoje oblasti u kojima ne uspevaju?
Nema razloga zašto i mi ostali ne možemo da uradimo isto, uz periodične provere. Na taj način, ako vaša karijera, prijateljstva i finansije ne rade zajedno da bi vam dali život sa svrhom i smislom, možete prilagoditi kurs.
„To je apsolutno kritično“, kaže Šulc. „Postoje dobici koji se mogu postići ako se izvrši samopregled i utvrdi da li radite ono što vam je zaista važno.
