Vozači kamiona koji nenamerno spavaju u „mikrospavanjima“ od nekoliko sekundi mogu da izazovu strašne saobraćajne nesreće, ali napori i tehnologije koje imaju za cilj da spreče problem uglavnom su se fokusirale na praćenje aktivnosti očiju vozača dok su propustili niz drugih ključnih indikatora problema.
Istraživači koji koriste snimke kontrolne kamere sudara u stvarnom svetu koji uključuju velike kamione da analiziraju ponašanje vozača i vozila otkrili su da alarmi protiv pospanosti ili slične tehnologije za sprečavanje uspavljivanja za volanom moraju da prevaziđu fokus na nadgledanje očiju vozača i da razmotre druga ponašanja u mikrosnu uključujući opuštanje mišića leđa i vrata i abnormalnu aktivnost samog vozila.
Studija koja izveštava o nalazima istraživača objavljena je u časopisu Accident Analisis & Prevention.
Saobraćajne nesreće u kojima su učestvovali veliki kamioni u Sjedinjenim Državama porasle su za 47 odsto prema Nacionalnom savetu za bezbednost, a 2021. ova vozila su bila odgovorna za devet odsto svih vozila koja su učestvovala u fatalnim nesrećama. Nekoliko studija širom sveta posebno je istaklo ozbiljnost sudara povezanih sa pospanom vožnjom i njihov značajan rizik od smrti.
Veliki rizik ovde dolazi od onoga što istraživači nazivaju „mikrospavanjem“. Mikrosan je kratka epizoda sna koja traje samo nekoliko sekundi i može se desiti nehotice tokom budnog stanja. To može dovesti do oštećenja kognitivnih i motoričkih performansi, uključujući sporije vreme reakcije, smanjenu pažnju, pa čak i potpuni gubitak svesti.
Epizode mikrospavanja mogu imati značajan uticaj na performanse vožnje i povećati verovatnoću da zadremate tokom vožnje. Nacionalna policijska agencija Japana je 2022. godine objavila da će zaspati za volanom biti uključeno u istu kategoriju „nepažnje unapred“ kao i odvraćanje pažnje, što je najčešći uzrok fatalnih saobraćajnih nesreća u zemlji više od deset godina.
Veliki broj istraživanja tipičnih ponašanja u mikrosnu istraživao je jedan ili više aspekata problema kao što su zatvaranje očiju ili promene u prečniku zenice. Nijedna studija još nije izvršila analizu koja bi imala holističkiji pristup uzimajući u obzir više aspekata problema, kombinujući pokrete očiju i usta vozača, kao i ponašanje celog tela i vozila u vožnji. Većina takvih studija je takođe razmatrala samo performanse vozača tokom kompjuterskih simulacija. Nijedno istraživanje još nije razmatralo stvarne sudare velikih kamiona.
„Ali poslednjih godina došlo je do eksplozije u korišćenju video snimača dashcam“, rekao je Hajime Kumagai, vodeći autor rada i specijalista za medicinu spavanja sa Fakulteta biomedicinskih i zdravstvenih nauka Univerziteta u Hirošimi.
„To znači da je zabeleženo veliki broj saobraćajnih nesreća i njihova moguća veza sa epizodama mikrospavanja. To nas je inspirisalo da upotrebimo snimke kontrolne kamere kako bismo istražili ponašanja vezana za mikrospavanje neposredno pre sudara kamiona u stvarnom svetu.“
Ukupno, istraživači su pregledali 3.120 sekundi video snimaka sa unutrašnjih i spoljašnjih kontrolnih kamera u 52 slučaja sudara kamiona u Japanu koji su se zaista dogodili. Analizirali su snimak od jednog minuta pre sudara pa sve do nesreće. U svakom incidentu, osoba za volanom bila je profesionalni vozač, a sve nesreće su se dešavale bilo na gradskim ili autoputevima.
Snimak je vizuelno analiziran na način sekundu po sekundu da bi se istovremeno procenile sve promene oka i aktivnosti povezane sa mikrosnom, uključujući akcije vozača da pokuša da spreči uspavljivanje (ponašanje protiv pospanosti), znakove ponašanja mikrospavanja i abnormalno ponašanje vozila .
Istraživači su zaključili da ključni znaci mikrospa uključuju ponašanja koja ukazuju na pospanost, kao što je odsustvo pokreta tela, opuštanje antigravitacionih mišića (mišića kao što su mišići leđa i vrata, kao i listovi i kvadricepsi koji se koriste za podršku protiv sila gravitacije), poluzatvorene oči i zatvaranje očiju na jednu sekundu ili više.
„Do sada, tehnologije koje su se koristile za otkrivanje i suzbijanje zaspavanja za volanom bile su fokusirane uglavnom na praćenje očiju vozača“, rekao je Tošiaki Šiomi, koautor studije. „Ono što smo otkrili znači da je ključno pratiti ne samo oči već i celo telo vozača, kao i ponašanje vozila kako bi se pouzdano otkrile aktivnosti povezane sa mikrosnom.
Ovo bi takođe trebalo da pomogne u izbegavanju lažnih alarma tako što će obezbediti jasnu razliku između ponašanja povezanih sa mikrosnom i ponašanja koje nije povezano sa mikrosnom.
Razvijanje naprednih bezbednosnih sistema koji mogu otkriti i upozoriti vozače na potencijalne epizode mikrospavanja, uključujući pristup celom telu u kombinaciji sa praćenjem vozila za tipične abnormalne manevre vozila u vezi sa mikrospavanjem, mogao bi biti efikasna intervencija za smanjenje nesreća u industriji transporta.
Tim se sada nada da će podržati rad na razvoju tako naprednih sigurnosnih sistema. To može uključivati tehnologije koje prate i unutrašnjost i spoljašnjost kamiona pomoću kamera ili drugih senzora, kao i primenu algoritama koji mogu analizirati takve podatke u realnom vremenu kako bi otkrili znake pospanosti ili umora. Ovi sistemi bi tada mogli alarmom upozoriti vozače kada su u opasnosti da zaspu za volanom.
