Svet trenutno doživljava svoj drugi veliki događaj izbeljivanja korala u poslednjih 10 godina, sa sistemima grebena od Australije do Floride koji su na ivici katastrofe nakon meseci rekordne toplote okeana, objavila je američka agencija u ponedeljak.
Posledice beljenja korala su dalekosežne, utičući ne samo na zdravlje okeana već i na život ljudi, bezbednost hrane i lokalne ekonomije.
Jak ili produžen toplotni stres dovodi do odumiranja korala, ali postoji nada za oporavak ako se temperature spuste i drugi stresori poput prekomernog ribolova i zagađenja budu smanjeni.
„Kako se svetski okeani nastavljaju zagrevati, izbeljivanje korala postaje sve češće i teže“, rekao je Derek Manzelo iz američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA).
„Kada su ovi događaji dovoljno ozbiljni ili produženi, mogu izazvati smrtnost korala, što šteti ljudima koji za život zavise od koralnih grebena.
NOAA-ino praćenje toplotnog stresa zasniva se na satelitskim merenjima od 1985. do danas. Trenutni događaj izbeljivanja je četvrti zabeležen, sa prethodnim događajima 1998, 2010. i 2016. godine.
Korali – koji su morski beskičmenjaci sastavljeni od pojedinačnih životinja zvanih polipi – imaju simbiotski odnos sa algama koje žive u njihovom tkivu i obezbeđuju njihov primarni izvor hrane.
Kada je voda previše topla, korali izbacuju svoje alge i postaju beli, efekat koji se naziva „izbeljivanje“ zbog kojeg su izloženi bolestima i riziku odumiranja.
Od početka 2023. godine, masovno izbeljivanje koralnih grebena potvrđeno je širom tropskih krajeva, uključujući Floridu u Sjedinjenim Državama, Karibe, Brazil i istočni tropski Pacifik.
Toplotni talas na Floridi 2023. počeo je ranije, trajao je duže i bio je ozbiljniji nego bilo koji prethodni događaj u tom regionu ikada zabeležen, saopštila je NOAA.
Veliki koralni greben Australije, najveći sistem koralnih grebena na svetu i jedini vidljiv iz svemira, takođe je ozbiljno pogođen, kao i široki delovi južnog Pacifika, Crvenog mora i Zaliva.
„Znamo da je najveća pretnja koralnim grebenima širom sveta klimatske promene. Veliki koralni greben nije izuzetak“, rekla je nedavno australska ministarka životne sredine Tanja Plibersek.
Često nazivan najvećom živom strukturom na svetu, Veliki koralni greben je 2.300 kilometara (1.400 milja) prostranstvo tropskih korala u kojima se nalazi zapanjujući niz biodiverziteta.
Ponovljeni masovni događaji izbeljivanja pretili su da ukrade turističku privlačnu kartu, pretvarajući obale nekada živopisnih korala u bolesnu nijansu bele.
Otprilike 850 miliona ljudi širom sveta oslanja se na koralne grebene za hranu, poslove i zaštitu obala od oluja i erozije, prema neprofitnoj organizaciji VVF. Ekosistemi pružaju utočište za život u okeanu, a više od četvrtine morskih vrsta ih naziva domom.
NOAA procenjuje da je svet već izgubio 30 do 50 odsto svojih koralnih grebena i da bi oni mogli potpuno nestati do kraja veka bez značajne intervencije.
„Ako nam je potreban specifičan, vizuelni, savremeni slučaj onoga što je u pitanju sa svakim delićem stepena zagrevanja, to je to. Obim i ozbiljnost masovnog izbeljivanja korala su jasan dokaz štete koju klimatske promene nanose upravo sada“, rekao je Pepe Klark iz VVF-a.
Uprkos mračnim izgledima, NOAA je saopštila da je napravila „značajne korake“ u razvoju intervencija protiv izbeljivanja korala. To je uključivalo „premeštanje rasadnika korala u dublje, hladnije vode i postavljanje suncobrana za zaštitu korala u drugim oblastima“.
