Novi robot fokusiran na pristupačnost u razvoju će omogućiti deci mešovitih vizuelnih sposobnosti da vode uravnotežen razgovor u kojem svi učestvuju podjednako.
Istraživači sa Instituta za interaktivne tehnologije nedavno su objavili studiju o korišćenju robota za posredovanje u grupnim diskusijama između dece sa mešovitim vizuelnim sposobnostima.
Tim je predstavio studiju tokom konferencije ACM/IEEE ovog marta u Stokholmu, a sada je objavljena kao deo Zbornika radova sa međunarodne konferencije ACM/IEEE o interakciji čoveka i robota 2023.
Istraživački tim je identifikovao problem dece sa smetnjama u razvoju koja manje učestvuju u grupnim diskusijama zbog nedostatka pristupačnih tehnologija koje odgovaraju potrebama dece sa i bez oštećenja vida.
„Najpristupačnije tehnologije su razvijene tako da ih koriste samo deca sa smetnjama u razvoju, što ih isključuje iz mnogih aktivnosti u učionici. Pored toga, deca sa oštećenjem vida imaju više izazova u opažanju razgovora i povezanih neverbalnih znakova“, objašnjava Isabel Neto, vodeći istraživač i Dr. kandidat na Instituto Superior Tecnico.
Da bi rešili ovaj problem, istraživači su prilagodili komercijalno dostupnu robotsku igračku – Dash – koja posreduje u grupnim diskusijama između dece sa mešovitim vizuelnim sposobnostima. Robot se kreće između dece i ostaje ispred deteta koje trenutno govori kao drug za slušanje dok koristi mikrofone da razume koliko je svako dete pričalo. Robot menja svoju poziciju i odlazi do deteta koje je manje govorilo u grupi da bi je podstakao da interveniše. Zasluge: Zbornik radova sa međunarodne konferencije ACM/IEEE o interakciji čoveka i robota 2023. (2023). DOI: 10.1145/3568162.3576997
Dash koristi svetle, raznobojne LED diode i verbalne izraze da bi saopštio angažovanje u razgovoru ili podstakao učešće. „Ponašanje robota stvoreno je razvojem softvera, posebno dizajniranog da ga koriste deca sa mešovitim sposobnostima. Njegovo ponašanje percipira svako dete, bez obzira na njegovu oštrinu vida“, pojašnjava istraživač.
Studija sprovedena sa grupama dece imala je za cilj da testira da li bi intervencija robota promovisala ravnopravno učešće dece sa i bez oštećenja vida u grupnim razgovorima. „Zanimalo nas je da procenimo koliko će učešće u grupi biti uravnoteženo. Grupu smo smatrali uravnoteženom kad god su deca govorila pošteno isto vreme. S druge strane, smatrali smo neuravnoteženim grupe u kojima je bar jedno dete govorilo značajno više ili manje od ostalih“, pojašnjava Izabel Neto.
Studija je pokazala da je robot smanjio neslaganje između toga koliko su učestvovala deca sa i bez oštećenja vida. Tim je postigao ove rezultate koristeći ono što su nazvali direktivnom strategijom. U ovom slučaju, robot se kreće blizu deteta koje najmanje učestvuje, podstičući ga da razgovara. „Iako nije u potpunosti eliminisao neslaganja, robot jeste umanjio ovu neujednačenost. Iz tog razloga, ovo je mali, ali obećavajući korak ka pravednijem učešću sve dece u aktivnostima u učionici“, zaključuje istraživač.
Ovo istraživanje naglašava prednosti stvaranja inkluzivnih tehnologija koje svako može da koristi, promovišući fer i pravična iskustva. U budućnosti će istraživački tim Instituta za interaktivne tehnologije usavršiti strategiju direktiva kako bi se osećala organskije i prirodnije. „Takođe želimo da proširimo našu publiku i istražimo kako bismo mogli da koristimo robota u drugim grupama mešovitih sposobnosti, kao što su deca iz spektra autizma“, otkriva ona. Istraživači se nadaju da će njihovi nalazi pozitivno uticati na grupnu dinamiku u učionicama, radnim mestima i domovima.
