Iako se mnogi ljudi dive postupcima ljudi koji učestvuju u delima izuzetnog altruizma, kao što su altruistički davaoci organa, donatori koštane srži i heroji koji spasavaju ljude od požara ili nesreća, oni su takođe često zbunjeni šta ove altruiste motiviše da deluju.
Objavljen u Nature Communications, novi rad tima istraživača iz Džordžtauna ima za cilj da odgovori na ovo pitanje mapiranjem psiholoških profila niza ekstremnih altruista iz stvarnog sveta, kao što su herojski spasioci, humanitarni radnici i ljudi koji doniraju organe ili kosti srž strancima bez ikakve koristi za sebe.
„Nakon što smo procenili više od 300 ekstremnih altruista i uporedili ih sa osnovnom kohortom tipičnih odraslih osoba, otkrili smo da se izuzetno velikodušni ljudi najbolje razlikuju od tipičnih odraslih po svojim nesebičnim osobinama i sklonostima“, rekla je Abigejl Marš, viši autor lista.
„Ali oni se ne razlikuju na mnogo drugih načina. Nisu prijatniji ili savesniji, nisu neosetljivi na rizik uopšte, pa čak ni ne prijavljuju viši nivo empatije. Umesto toga, njihovi izbori odražavaju činjenicu da izgleda da istinski cene dobrobit stranaca i dobrobit svojih zajednica“.
Tim, koji je uključivao istraživače sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu i Univerziteta Linfild, primenio je niz testova ličnosti, psiholoških skrininga i ekonomskih zadataka na grupu ekstremnih altruista odabranih za studiju. Kohorta altruista uključivala je donatore koji su davali bubrege, jetru, koštanu srž i hematopoetske matične ćelije strancima, pored humanitarnih radnika i dobrovoljnih spasilaca.
Baterija testova je otkrila da ekstremni altruisti imaju konstantno visok nivo iskrenosti-poniznosti, osobine ličnosti definisane HEKSACO modelom strukture ličnosti. Ova osobina ličnosti je obeležena „težnjom da se bude fer i iskren u ophođenju sa drugima, u smislu saradnje sa drugima čak i kada bi neko mogao da eksploatiše druge bez odmazde“, prema Kibeomu Liju i Majklu Eštonu, koji su razvili HEKSACO model . Ljudi koji imaju visok nivo iskrenosti i poniznosti imaju nizak osećaj sopstvene važnosti i nisu voljni da koriste, iskorišćavaju ili nanose štetu drugima da bi sebi koristili.
„Na neki način, čini se intuitivnim da je osobina koja zaista razlikuje izvanredne altruiste od drugih ljudi nesebičnost i vrednovanje dobrobiti drugih“, objasnio je Marš. „Ali mi zapravo znamo da to nije intuitivno, jer smo anketirali drugu grupu odraslih i tražili od njih da predvide koje osobine bi razlikovale altruiste. Interesantno, oni su predvideli da će ekstremni altruisti biti bolji u suštini u svakom pogledu – prijatniji, savesniji, više otvoreni, i tako dalje. Oni na neki način misle da su altruisti savršeni ljudi, čak i nadljudi. Mislim da zato često čujete da altruisti koriste natprirodne termine kao što su ‘sveci’ i ‘anđeli čuvari.’ Ali nisu. Tako je važno znati da stvarno altruistički ljudi imaju čudne osobine i mane kao i svi drugi. Oni su samo istinski manje sebični.“
Marshova laboratorija u Džordžtaunu, Laboratorija za socijalnu i afektivnu neuronauku, proučava oba kraja onoga što ona naziva „kontinuumom brige“, koji uključuje i one sa izuzetnim nivoom empatije i one sa deficitom saosećanja, kao što su ljudi sa psihopatijom.
Dvojica koautora ovog dokumenta, Šon Rouds i Marš, nedavno su doprineli jednom poglavlju Izveštaju UN o sreći u svetu, koji analizira odnos između altruizma, sreće i blagostanja.
„Ovi rezultati skreću pažnju na neke uobičajene pretpostavke o ljudskoj prirodi kao sebičnoj“, rekao je Šon Rouds, prvi autor lista. „Iako motivi usredsređeni na sebe za prosocijalno ponašanje svakako postoje — kao što je pomaganje drugima da bi dobili nešto zauzvrat ili da bi poboljšali svoju reputaciju — ovi podaci sugerišu da akti samopožrtvovanja u stvarnom svetu, čak i u ekstremnim slučajevima, mogu odražavati nesebičnost motivacije i preferencije takođe“.