Biljke su postojale na Zemlji stotinama miliona godina pre nego što su prvi cvetovi procvetali. Ali kada su cvetne biljke evoluirale, pre više od 140 miliona godina, bile su ogroman evolucioni uspeh.
Šta je oprašilo ove prve cvetne biljke, predak svih cveća koje danas vidimo? Da li su to insekti koji su nosili polen između tih ranih cvetova, oplođujući ih u tom procesu? Ili možda druge životinje, ili čak vetar ili voda?
Na pitanje je bilo teško odgovoriti. Međutim, u novom istraživanju objavljenom u Nev Phitologist, pokazujemo da su prvi oprašivači najverovatnije bili insekti.
Štaviše, uprkos nekim evolucijskim zaobilaznicama, oko 86% svih cvetnih biljnih vrsta tokom istorije takođe se oslanjalo na insekte za oprašivanje.
Vreme evolucije prvih cvetnih biljaka je još uvek predmet rasprave. Međutim, njihov uspeh je neosporan.
Oko 90% modernih biljaka — nekih 300.000-400.000 vrsta — su biljke koje cvetaju, ili ono što naučnici nazivaju angiospermima. Da bi se razmnožavale, ove biljke stvaraju polen u svojim cvetovima, koji treba da se prenesu na drugi cvet da bi oplodila ovulu i proizvela održivo seme.
Mali i veoma pokretni, insekti mogu biti veoma efikasni prenosioci polena. Zaista, nedavna istraživanja o fosilnim insektima pokazuju da su neki insekti možda oprašivali biljke čak i pre nego što su evoluirali prvi cvetovi.
Većina današnjih cvetnih biljaka oslanja se na insekte za oprašivanje. Cvetovi biljke su evoluirali da privlače insekte putem boje, mirisa, pa čak i seksualne mimikrije, a većina ih nagrađuje nektarom, polenom, uljima ili drugim vrstama hrane, čineći vezu korisnim za obe strane.
Međutim, neko cveće se oslanja na druga sredstva za transport svog polena, kao što su kičmenjaci, vetar ili čak voda.
Koja vrsta oprašivanja je prva evoluirala? Da li je na početku bilo insekata, ili su to kasnije „otkriće“?
Dok rani dokazi sugerišu da su to verovatno bili insekti, do sada ovo nikada nije testirano u punoj raznolikosti cvetnih biljaka – njihovom punom evolucionom stablu.
Da bismo pronašli odgovor, koristili smo „porodično stablo“ svih porodica cvetnih biljaka, uzorkovavši više od 1.160 vrsta i dosežući unazad više od 145 miliona godina.
Ovo drvo nam pokazuje kada su različite porodice biljaka evoluirale. Koristili smo ga za mapiranje unazad od onoga što oprašuje biljku u sadašnjosti do onoga što je moglo oprašiti pretka te biljke u prošlosti.
Otkrili smo da je oprašivanje insekata bilo u velikoj meri najčešći metod u istoriji cvetnih biljaka, dešavajući se oko 86% vremena. Naši modeli sugerišu da su prvo cveće najverovatnije oprašili insekti.
Učili smo i o evoluciji drugih oblika oprašivanja. Oprašivanje kičmenjacima, kao što su ptice i slepi miševi, mali sisari, pa čak i gušteri, evoluiralo je najmanje 39 puta – i vratilo se nazad na oprašivanje insektima najmanje 26 puta.
Oprašivanje vetrom je evoluiralo još češće: pronašli smo 42 slučaja. Ove biljke se retko vraćaju na oprašivanje insekata.
Takođe smo otkrili da se oprašivanje vetrom češće razvija u otvorenim staništima, na višim geografskim širinama. Oprašivanje životinja je češće u kišnim šumama sa zatvorenim krošnjama, blizu ekvatora.
Ako pomislite na insekta oprašivača, verovatno zamišljate pčelu. Ali dok ne znamo tačno koji su insekti oprašili prve cvetne biljke, možemo biti sigurni da to nisu bile pčele.
Što da ne? Zato što većina dokaza koje imamo ukazuje na to da pčele nisu evoluirale tek nakon prvih cvetova.
Dakle, šta znamo o oprašivačima prvih cvetnih biljaka? Pa, neki rani cvetovi su sačuvani kao fosili, a većina njih je veoma mala.
Mora da su i prvi oprašivači cveća bili prilično mali da bi čačkali po ovom cveću. Najverovatniji krivci su nekakva mala muva ili buba, možda čak i mušica, ili neke izumrle vrste insekata koje su odavno nestale.
Kad bismo samo imali vremensku mašinu, mogli bismo da se vratimo i vidimo ove oprašivače u akciji – ali to će zahtevati mnogo više istraživanja.
