Nove studije obavljene na mestu ranog pripitomljavanja ovaca, Asıklı Hoiuku u centralnoj Anadoliji, pružile su neočekivane uvide u genetsku raznolikost ovaca i proces njihovog pripitomljavanja. Istraživači su otkrili da, uprkos milenijumskom mešanju, mitogenomska raznolikost ostaje visoka, a da su neke od prethodno nepoznatih linija sačuvane. Studija, objavljena u časopisu Science Advances, ukazuje na to da je proces pripitomljavanja ovaca bio složeniji nego što se prethodno mislilo.
Istraživanje je sprovedeno međunarodnim timom naučnika na čelu sa prof. Jorisom Petersom i prof. Ivicom Medugoracom, a obuhvatilo je analizu DNK 629 modernih i drevnih ovaca širom Evroazije. Rezultati su pokazali da je mitogenomska raznolikost ostala visoka tokom 1.000 godina uzgoja ovaca u Asıklı Hoiuku, što je iznenađujuće za istraživače.
Ovi nalazi sugerišu da je proces pripitomljavanja ovaca bio kompleksniji nego što se ranije smatralo. Iako se mitogenomska raznolikost kasnije smanjila, preovlađujuće haplogrupe ovaca u Evropi i istočnoj Aziji razlikuju se, što sugeriše na procese selekcije koji su se odvijali tokom neolitskog razdoblja.
Prof. Peters ističe da je ovo otkriće važno jer pruža nove uvide u našu kulturnu istoriju i odnose između ljudi i životinja. Integracija genetskih i arheoloških podataka omogućila je formiranje koherentnije slike o pripitomljavanju životinja i kulturnim adaptacijama tokom vremena.
Ovi rezultati sugerišu da je pripitomljavanje životinja kompleksan proces koji je oblikovao našu istoriju i koji ima dalekosežne posledice i danas.
