Trava može preneti gene od svojih suseda na isti način na koji se prave genetski modifikovani usevi, otkrila je nova studija.
Istraživanje, koje je predvodio Univerzitet u Šefildu, je prvo koje pokazuje učestalost na kojoj trave ugrađuju DNK drugih vrsta u svoje genome kroz proces poznat kao lateralni transfer gena.
Ukradene genetske tajne daju im evolucionu prednost omogućavajući im da rastu brže, veće ili jače i da se brže prilagode novom okruženju.
Razumevanje stope je važno da bi se znao potencijalni uticaj koji može imati na evoluciju biljke i kako se prilagođava životnoj sredini.
Trave su ekološki i ekonomski najvažnija grupa biljaka, pokrivaju 30% zemljine površine i proizvode većinu naše hrane.
Tim iz Šefilda je sekvencirao više genoma jedne vrste tropske trave i odredio u različitim vremenskim tačkama njene evolucije koliko je gena stečeno – dajući stopu akumulacije.
Sada se smatra da će se ovi transferi verovatno desiti na isti način na koji se prave neki genetski modifikovani usevi.
Ovi nalazi, objavljeni u časopisu Nev Phitologist, mogli bi da informišu budući rad na iskorištavanju procesa za poboljšanje produktivnosti useva i stvaranje otpornijih useva, i imaju implikacije na to kako posmatramo i koristimo kontroverzne GM useve.
Dr Luk Daning, naučni saradnik sa Škole bioloških nauka Univerziteta u Šefildu i viši autor istraživanja, rekao je: „Postoji mnogo metoda za pravljenje GM useva, od kojih neki zahtevaju značajnu ljudsku intervenciju, a neki ne. ove metode koje zahtevaju minimalnu ljudsku intervenciju mogle bi se desiti prirodno i olakšati prenose koje smo primetili u divljim travama.
„Ove metode funkcionišu tako što kontaminiraju reproduktivni proces sa DNK treće osobe. Naša trenutna radna hipoteza, a nešto što planiramo da testiramo u bliskoj budućnosti, jeste da su te iste metode odgovorne za prenos gena koji dokumentujemo u divljim travama.“
„To znači da bi se u bliskoj budućnosti kontroverzna genetska modifikacija mogla smatrati prirodnijim procesom.
„Trenutno, ove ‘prirodne’ metode reproduktivne kontaminacije nisu toliko efikasne u proizvodnji GM biljaka kao one koje se rutinski koriste, ali daljim razumevanjem kako se bočni transfer gena dešava u divljini možemo biti u mogućnosti da povećamo uspeh ovog procesa.“
Od Darvina, veliki deo našeg razumevanja evolucije zasnivao se na pretpostavci da se genetske informacije prenose sa roditelja na potomstvo – pravilo zajedničkog porekla za evoluciju biljaka i životinja.
Sledeći koraci tima biće verifikacija njihove hipoteze ponovnim stvaranjem poznatih primera bočnog transfera gena, kako bi se istražilo da li ovaj tekući proces doprinosi razlikama koje primećujemo između sorti useva.
