Dečaci brbljaju više od devojčica, navodi se u naučnom radu objavljenom u sredu koji poništava uobičajeno verovanje da žene imaju jezičku prednost u odnosu na muškarce u ranom životu.
Nalazi, objavljeni u iScience-u nakon najveće studije o ovoj temi, bili su iznenađenje čak i za autore lista.
Kažu da bi to moglo biti rezultat važne polne razlike koja se pojavila tokom evolucije naše vrste.
Tim koji je predvodio D. Kimbrough Oller sa Univerziteta u Memfisu, Tenesi, koristio je algoritam da prođe kroz skup podataka od više od 450.000 sati neprekidnog zvuka od 5.899 beba, snimljenih pomoću uređaja veličine iPod-a tokom dve godine.
„Ovo je najveći uzorak za bilo koju studiju ikada sprovedenu o razvoju jezika, koliko znamo“, rekao je Oller u izjavi.
Dok mlade bebe ne pričaju, one proizvode vokalizaciju pre govora — cviljenje, režanje, maline, a kasnije i zvukove poput reči kao što su „ba“ i „ga“ — koji se zajednički nazivaju „protofoni“ koji na kraju ustupaju mesto pravim rečima i rečenice.
Ideja da devojčice brže usvajaju jezik od dečaka već dugo vlada u naučnim krugovima, a sa njom i pretpostavka da devojčice izgovaraju više od dečaka.
Međutim, rezultati su pokazali da su dečaci u prvoj godini života izgovarali 10 odsto više izgovora, pre nego što su devojčice sustigle i ispuštale sedam odsto više zvukova do druge godine.
Do razlika je došlo uprkos činjenici da su odrasli negovatelji više razgovarali sa devojčicama nego sa dečacima u obe godine.
Jedna teorija za nalaz je bila da su muška beba glasnija jer su uopšteno bila aktivnija. Ali podaci to nisu potvrdili, jer su veće vokalizacije muškaraca ustupile mesto ženama oko granice od 16 meseci, ali veća fizička aktivnost nije.
Umesto toga, tim sugeriše da bi njihovi nalazi mogli odgovarati evolucionoj teoriji koja smatra da bebe prave zvukove kako bi svojim negovateljima signalizirale svoje blagostanje, koje zauzvrat ulažu više energije i pažnje u njih.
Dečaci imaju veću stopu smrtnosti od devojčica u prvoj godini života, prema širokom obimu istraživanja, pa iz toga može slediti da su glasniji dečaci u dalekoj prošlosti imali veću verovatnoću da prežive i prenesu svoje gene.
Ali do druge godine života, stopa smrtnosti je dramatično opala za oba pola, a „pritisak na posebnu signalizaciju fitnesa je niži i za dečake i za devojčice“, rekao je Oler.
Zatim, Oller planira još istraživanja o tome kako negovatelji reaguju na razgovor sa bebom.
„Očekujemo da će negovatelji pokazati uočljive reakcije interesovanja i da će biti očarani zvucima nalik govoru, pokazateljima da beba signalizacija fitnesa izaziva stvarna osećanja naklonosti i spremnosti da investiraju u dobrobit beba“, rekao je on.
