Međunarodna studija koju su predvodili naučnici sa Jejlske škole javnog zdravlja upozorava da će broj smrtnih slučajeva povezanih sa ozonom značajno porasti u mnogim delovima sveta u naredne dve decenije ukoliko se ne ojačaju trenutni propisi o klimi i kvalitetu vazduha.
Kompletna studija je objavljena u časopisu Jedna Zemlja.
Nalazi su zasnovani na ispitivanju kratkotrajne izloženosti prizemnom ozonu i dnevnog mortaliteta u 406 gradova u 20 zemalja i regiona. Veruje se da je to geografski najveća i najsveobuhvatnija istraga ovog pitanja do sada.
Loš kvalitet vazduha predstavlja najveći rizik za životnu sredinu za ljudsko zdravlje. Prizemni ozon, visoko reaktivan gas koji je primarna komponenta smoga, otežava disanje. Povezan je sa respiratornim problemima i kardiovaskularnim oboljenjima i može dovesti do bolesti i prerane smrti.
U sprovođenju svoje studije, istraživači su prikupili epidemiološke podatke iz gradova Severne Amerike, Evrope, Azije, Australije i Afrike. Zatim su koristili najsavremenije projekcije klimatskog modela CMIP6 za izračunavanje budućih smrtnih slučajeva povezanih sa ozonom pod četiri različita scenarija klime i kvaliteta vazduha.
Studija je otkrila da će se smrtni slučajevi povezani sa ozonom povećati za 45 do 6.200 ljudi godišnje u tim gradovima između 2010-2014 i 2050-2054. Projekcije su varirale na osnovu uticaja različitih klimatskih i regulatornih scenarija, kao i faktora specifičnih za region za različite gradove, kao što su lokalna klima, veličina stanovništva, stope mortaliteta i emisije zagađujućih materija.
U scenariju gde je postojala snažna kontrola klime i kvaliteta vazduha, predviđa se da će smrtni slučajevi povezani sa ozonom porasti za 0,7% između 2010-2014 i 2050-2054, navodi se u studiji. U scenariju sa slabom klimatskom politikom, ali jakim propisima o kvalitetu vazduha, smrtnost uzrokovana ozonom bi se povećala za 56%. U scenariju sa slabom kontrolom klime i zagađenja vazduha — povećanje je bilo 94%.
Jedan nalaz se izdvojio.
Kada je u pitanju određivanje frakcija mortaliteta – što je broj akutnih smrtnih slučajeva povezanih sa ozonom podeljen sa ukupnim brojem smrtnih slučajeva – svi scenariji su zabeležili porast mortaliteta od ozonskog omotača (0,17% do 0,22%) osim jednog. Jedan scenario koji je predviđao smanjenje udjela mortaliteta od ozona (0,17% do 0,15%) usvojio je strogu kontrolu klime i kvaliteta vazduha u skladu sa međunarodnim Pariskim klimatskim sporazumom.
„Ovaj rad je još jedan dokaz zdravstvenih koristi koje se mogu postići ako se više zemalja pridržava ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma“, rekao je Kai Čen, viši autor studije i docent za javno zdravlje (nauke o zdravlju životne sredine) na Iale School of Public Health.
„U sva četiri klimatska scenarija koja smo proučavali, samo scenario koji je u skladu sa Pariskim sporazumom bi u budućnosti doživeo smanjenje udela smrtnosti od ozona. Čen takođe služi kao zamenik direktora fakulteta Jejlovog centra za klimatske promene i zdravlje.
Naučnici su rekli da je hitno potrebna stroža kontrola klime i kvaliteta vazduha, jer se očekuje da će se izloženost ljudi prizemnom ozonu povećati u godinama koje dolaze zbog globalnog zagrevanja, rasta stanovništva i povećane emisije zagađujućih materija.
