Postoji hitna potreba da se „vrati selo“ nakon pandemije da bi se podržali tinejdžeri i podstakao osećaj pripadnosti zajednici kod mladih ljudi, kaže istraživač Univerziteta Sajmon Frejzer.
Nova studija koju je vodila Hasina Samji, profesor na Fakultetu zdravstvenih nauka, istraživala je ulogu promenljivih faktora na nivou zajednice i društva u mentalnom zdravlju i blagostanju mladih.
Studija je zasnovana na Samjijevom istraživanju Instrumenta za razvoj mladih iz 2022. na više od 8.800 učenika 11. razreda u B.C. škole. Podaci su prikupljani od januara do marta 2022. tokom petog talasa pandemije, vremena koje je uključivalo najveći broj dnevnih slučajeva COVID-19.
Studenti su zamoljeni da zabeleže broj pozitivnih i negativnih iskustava (do 18 godina), stepen do kojeg su iskusili simptome depresije i anksioznosti i da rangiraju svoje mentalno blagostanje i zadovoljstvo životom.
Prema Samdžiju, pozitivnija iskustva iz detinjstva povezana su sa nižim nivoom depresije i anksioznosti, i boljim životnim zadovoljstvom i mentalnim zdravljem. Nasuprot tome, ljudi sa većim brojem negativnih iskustava u detinjstvu imali su više simptoma depresije i anksioznosti, i slabijeg zadovoljstva životom i mentalnog zdravlja.
Odrasli sa četiri ili više negativnih iskustava iz detinjstva imaju četiri puta veću verovatnoću da će doživeti depresiju i nisko zadovoljstvo životom, tri puta je veća verovatnoća da će doživeti anksioznost i 30 puta veća je verovatnoća da će pokušati samoubistvo nego ljudi bez negativnih iskustava iz detinjstva.
„Ne možemo sprečiti nevolje za sve mlade ljude“, kaže Samji. „Znamo da nevolje dovode do toliko loših ishoda u čitavom nizu domena, bilo da se radi o zaraznim bolestima, ili upotrebi supstanci, ili gojaznosti, ili srčanim oboljenjima. Kada pogledate ljude koji su bili izloženi četiri ili više nepovoljnih iskustava iz detinjstva, naspram manjeg broja ili nula neželjenih iskustava – oni su u većem riziku za skoro svaki loš zdravstveni ishod.“
Važno je da su pozitivna iskustva iz detinjstva bila povezana sa boljim mentalnim zdravljem i blagostanjem čak i za mlade koji su doživeli negativna iskustva iz detinjstva. Pozitivna iskustva iz detinjstva uključuju podršku prijatelja, osećaj da njihova porodica stoji uz njih u teškim trenucima, osećaj pripadnosti svojoj zajednici i sigurnost i zaštitu odrasle osobe u svom domu.
Neželjena iskustva iz detinjstva uključuju verbalno, fizičko i seksualno zlostavljanje, emocionalno i fizičko zanemarivanje, nasilje u porodici, mentalne bolesti negovatelja, zatvaranje, upotrebu supstanci i razvod. Dodatna negativna iskustva se takođe nalaze na društvenom nivou (nesigurnost hrane, beskućništvo); na nivou zajednice (osećaj nesigurnosti u školi ili zajednici); i na nivou porodice (razdvajanje negovatelja ili razvod).
„Kao zdravstveni sistem, često smo veoma reaktivni“, kaže Samji. „Mladi nam kažu da čekamo da budu u krizi pre nego što im pružimo podršku koja im je potrebna. Zaista sam želeo da idem uzvodno i da razmislim o tome kakvu podršku na individualnom nivou, ali i strukturnu i sistemsku podršku možemo da pružimo ranije. “
Mentalna bolest, objašnjava Samji, nije nasumično raspoređena u populaciji, već prati socio-ekonomski gradijent. Studija stoga preporučuje sistemske promene kako bi se porodicama pružila dodatna podrška od strane institucija (pravosuđe, zdravstvo, škole), kako bi se povećala pozitivna iskustva iz detinjstva i smanjila negativna iskustva.
„Moramo da promenimo paradigmu“, kaže Samji. „Kada ljudi razmišljaju o mentalnom zdravlju, misle samo na mentalne bolesti, ali mentalno zdravlje je mnogo više.
„Baš kao i fizičko zdravlje, postoji aspekt bolesti, ali znamo da možemo učiniti više da podržimo svoje fizičko zdravlje: možemo da vežbamo, možemo dobro da jedemo. Slično i za mentalno zdravlje. Mentalna bolest nije gotova stvar. Možete odložite to u određenim slučajevima, naravno, postoji genetska komponenta, baš kao što postoji u fizičkoj bolesti.
Ova studija, kao i druga istraživanja društvenih i strukturalnih determinanti mentalnog blagostanja, naglašavaju važnost promovisanja blagostanja baveći se društvenim determinantama mentalnog zdravlja – uz podršku onima sa problemima mentalnog zdravlja.
I
