Želja za srećom je univerzalna, ali svaka osoba ima svoj recept za postizanje sreće. Dok slatka čokoladica može biti dovoljna da jednoj osobi donese radost, druga može naći pravo zadovoljstvo samo u osvajanju Mont Everesta. Neki pojedinci žive po principima hedonizma, tražeći jednostavna zadovoljstva i težeći udobnosti i spokoju. Nasuprot tome, drugi pronalaze ispunjenje u prevazilaženju izazova, podsticanju ličnog rasta i negovanju drugih. Ovaj drugi način razmišljanja se često povezuje sa zrelijom ličnošću, ali da li nam unutrašnji rast zaista donosi više sreće?
Studija sprovedena u Međunarodnoj laboratoriji pozitivne psihologije ličnosti i motivacije HSE-a ukazuje da postoji samo slaba korelacija između nivoa blagostanja pojedinca i njegove psihološke zrelosti. Iako svako može doživeti sreću, njena priroda i kvalitet mogu značajno da variraju među pojedincima sa različitim nivoima zrelosti. Čini se da je primarna odrednica blagostanja na naprednim nivoima ličnog razvoja težnja za smislom života.
„Emocionalno blagostanje funkcioniše kao termometar: možemo da izmerimo temperaturu osobe da bismo procenili njeno opšte stanje — da li im život ide dobro? — ali sama temperatura nije dovoljna za postavljanje dijagnoze — kakav je to život?“ pita Evgenij Osin, šef studije, vanredni profesor Fakulteta psihologije HSE.
Autori studije, Evgenij Osin, Elena Voevodina i Vasilij Kostenko, sproveli su onlajn anketu na više od 360 pojedinaca starijih od 18 godina kako bi procenili njihov nivo ličnog razvoja na osnovu teorije o razvoju ega Džejn Lovinger. U srži Loevingerovog pristupa leži pojam ‘ega’, koji opisuje nivo zrelosti pojedinca, koji se manifestuje u nečijim strategijama davanja smisla životnim iskustvima, uspostavljanju odnosa, vršenju samoregulacije i nečijim svesnim preokupacijama.
Razvoj ega uključuje progresivno sticanje veće autonomije i povećane fleksibilnosti u ponašanju. Raniji i osnovniji nivoi formiranja ega uključuju impulsivnu i samozaštitnu fazu, kada su pojedinci uglavnom zaokupljeni sopstvenim željama i emocijama. Na naprednijim nivoima, koji uključuju faze savesnog, individualističkog i autonomnog, pojedinci postaju svesni svoje autonomije i razlike od drugih, uče da se nose sa svojim osećanjima i da donose teške odluke uzimajući u obzir različite perspektive.
Za određivanje nivoa razvoja ega učesnika studije korišćen je projektivni test završavanja rečenice. Ispitanici su zamoljeni da dopune otvorene rečenice, kao što su „Biti sa drugim ljudima…“ ili „Obrazovanje je…“, koje su zatim stručnjaci tumačili sa fokusom na odnos svakog ispitanika prema svetu, drugi ljudi, i sebe.
„Na primer, završene rečenice kao što su ‘Biti sa drugim ljudima je cool’, ‘… je nešto u čemu uživam’ ili… je užasno’ ukazuju na ranu fazu razvoja ega. Nasuprot tome, rečenice poput ‘Biti sa drugi ljudi mogu biti zamorni, ali često korisni“ ili „znači posmatranje njihove ličnosti i učenje od njih“ ukazuju na napredniju fazu razvoja ega i veću složenost samopercepcije“, kaže Osin.
Ova kvantitativna procena faze razvoja ega je zatim upoređena sa psihološkim blagostanjem učesnika i značajem različitih motiva ponašanja. Učesnici su pitani koliko često doživljavaju sreću i zadovoljstvo životom, kakve odnose sa ljudima oko sebe, da li osećaju da njihov život ima smisao, da li aktivno traže da ga ispune smislom i da li je veća verovatnoća da će tragati za zadovoljstvom ili težiti ličnom razvoju, savladati prepreke ili prihvatiti nove izazove.
Istraživači su otkrili da pojedinci na višim nivoima razvoja ega ne odustaju od hedonističkih motiva, kao što su potraga za zadovoljstvom i traženje udobnosti. Međutim, kultivacija svesti i potraga za smislom dobijaju veći značaj u njihovim obrascima ponašanja. Za njih smisao života služi kao cilj kojem treba težiti, iskustvo koje treba prigrliti i sila vodilja za lični razvoj. Njihova potraga za smislom je stalan proces, gde se pitanje značenja transformiše iz apstraktnog filozofskog istraživanja u oruđe za samoregulaciju i okvir koji vodi donošenje izbora i odluka u različitim životnim situacijama.
„Interesantno je da kod odraslih, nivo razvoja ega više ne zavisi od starosti. Dok neki pojedinci napreduju do viših nivoa psihološke zrelosti kako stare, drugi ostaju na impulsivnim ili samozaštitnim fazama bez daljeg napredovanja. Studija pokazuje da smisao života nije apstraktan pojam, već izazov iz stvarnog života sa kojim se pojedinci susreću dok dostižu viši nivo lične zrelosti. Velika je verovatnoća da će se svako, u nekom trenutku svog života, suočiti sa ovim izazovom“, kaže Osin.
Istraživači ističu da je jedan od praktičnih domena gde znanje o ličnoj zrelosti i primarnim motivima ponašanja nalazi primenu u domenu poslovanja. Na primer, da bi se izabrao izvršni direktor za veliku korporaciju, ključno je identifikovati zrelog pojedinca sposobnog da konceptualizuje i zagovara zajednički cilj, dok pokazuje dovoljnu fleksibilnost da uzme u obzir interese pojedinaca sa različitim perspektivama i vrednostima.
Ova osoba treba da bude u stanju da traži racionalne i kreativne kompromise, uz uzdržavanje od delovanja isključivo na osnovu sopstvenih ideja ili emocija i od nametanja svoje uske vizije problema drugima.
