Deca koja deo svog slobodnog vremena posvete volonterskom radu mogu pomoći ne samo drugima, već i sebi.
To je prema novoj studiji koja je otkrila da američka deca koja provode vreme u društvenom radu često napreduju, fizički i mentalno.
Sve u svemu, deca koja su volontirala u protekloj godini bila su boljeg fizičkog zdravlja, imala su pozitivniji pogled na život i bila je manja verovatnoća da će imati anksioznost, depresiju ili probleme u ponašanju od njihovih vršnjaka koji nisu radili volonterski.
Nalazi, objavljeni 30. maja u časopisu JAMA Netvork Open, ne daju odgovor na pitanje o piletini i jajima, primetili su istraživači: Deca koja su već bila visoko na skali blagostanja možda su bila sklonija volontiranju.
„Ne možemo reći da je ovo uzrok i posledica“, rekao je vodeći istraživač Kevin Lanza, docent na UTHealth Houston School of Public Health.
Ipak, Lanza misli da su nalazi postavili osnovu za studiju koja prati decu tokom vremena, kako bi se videlo da li volonterizam promoviše bolje fizičko i mentalno blagostanje u budućnosti.
Naravno, već sada postoji mnogo razloga za podsticanje volonterizma, istakao je Lanca. Ali ako to takođe koristi dobrobiti mladih volontera, onda bi to bilo „dobitno svima“, rekao je on.
„Mogla bi biti odlična prilika da se promoviše volontiranje kao mera javnog zdravlja“, rekao je Lanza.
Mnoge studije tokom godina povezuju volonterstvo sa boljim fizičkim i mentalnim zdravljem, ali skoro sve su se fokusirale na odrasle — često starije. Nekoliko studija je otkrilo da su tinejdžeri volonteri možda boljeg zdravlja i više angažovani u školi od svojih vršnjaka. Ali studije su uključivale samo male grupe tinejdžera.
Tako je Lanzin tim odlučio da kopa po podacima iz dugotrajnog nacionalnog istraživanja koje prati zdravlje i dobrobit američke dece i tinejdžera. Fokusirali su se na skoro 52.000 dece uzrasta od 6 do 17 godina koja su bila deo perioda istraživanja 2019-2020.
Sve u svemu, jedna trećina dece i nešto više od polovine tinejdžera radilo je volonterski rad u protekloj godini, prema odgovorima roditelja.
Uopšteno govoreći, ti roditelji su davali veće ocene dobrobiti svoje dece od roditelja čija deca nisu radila volonterski. Za jednu trećinu verovatnije je da će reći da je njihovo dete od „veoma dobrog“ do „odličnog“ zdravlja, a od 18% do 35% manje je verovatno da će reći da je njihovo dete imalo depresiju ili anksioznost, ili da je imalo probleme u ponašanju, u protekle godine.
Deca koja su volontirala takođe su imala 66% veću verovatnoću da će „procvetati“ — što bi, rekao je Lanza, moglo da se sumira kao „ukupni životni nagon“. U ovoj anketi, procvat dece se zasnivao na tome kako su roditelji odgovarali na pitanja o radoznalosti svoje dece, spremnosti da dovrše zadatke i sposobnosti da ostanu mirni suočeni sa izazovima.
Jing Čen je naučnik u Centru za zdravlje i sreću Univerziteta Harvard. Pohvalila je fokus studije na deci i način na koji je gledala na više aspekata blagostanja.
Ali kao i Lanza, ona je upozorila na pitanje uzroka i posledice. Kao prvo, rekao je Čen, roditelji koji ohrabruju svoju decu da volontiraju verovatno su „prosocijalni“ i mogu i sami biti prilično zdravi i srećni.
Takođe je napomenula da su rezultati studije zasnovani na izveštajima roditelja, koji mogu biti pristrasni.
Zbog ovih upozorenja, postoje i razlozi da se veruje da volonterizam može poboljšati dobrobit dece, rekli su oba istraživača.
Ako volontiranje skine decu sa svojih uređaja i odu u svet, rekao je Lanza, postoji društveni angažman. I to je posebna vrsta angažmana—sa drugim ljudima koji žele da rade za zajedničku, pozitivnu svrhu.
„Volontiranje je izgradnja zajednice“, rekao je Lanza.
A sa mlađom decom, istakao je, svaki volonterski rad će verovatno uključiti njihove roditelje ili druge odrasle u njihove živote – bilo da je to sadnja drveća, pomoć u čišćenju parka u komšiluku ili pakovanje kutija donirane hrane.
Prilika da provedete više vremena sa tim prosocijalnim roditeljem, u akciji, mogla bi poboljšati dobrobit dece, rekao je Lanza.
Nijedno dete ne bi trebalo da bude prisiljeno na volontiranje, istakla su oba istraživača. Ono što je važno, rekao je Lanza, jeste da sva deca — bez obzira na porodične prihode i resurse — imaju priliku.
Istorijski gledano, primetio je, volonterizam je bio „luksuz“ — koji su radili ljudi sa vremenom i sredstvima za to.
„Društvo bi trebalo da bude na teretu da volonterske prilike učini dostupnijim“, rekao je Lanza.
To je posebno tačno, primetio je, ako te prilike mogu da doprinesu i dobrobiti volontera.
