Skoro pet puta više ljudi će verovatno umreti od ekstremnih vrućina u narednim decenijama, upozoravaju stručnjaci, naglašavajući da je bez hitne akcije na klimatske promene „zdravlje čovečanstva u velikoj opasnosti“. Smrtonosna toplota predstavlja samo jedan od mnogih načina na koje rastuća upotreba fosilnih goriva globalno ugrožava ljudsko zdravlje, pokazuje najnovije istraživanje objavljeno u The Lancet Countdown.
Češće suše, proširenje područja komaraca i druge posledice klimatskih promena postavljaju milione ljudi u opasnost od gladi, a zdravstveni sistemi suočavaju se s teškoćama u nosjenju sa sve većim teretom. Ovo upozorenje stiže uoči COP28 klimatskih pregovora u Dubaiju, gde će stručnjaci istraživati uticaj globalnog zagrevanja na zdravlje tokom „dana zdravlja“ 3. decembra.
Istraživači ističu da su emisije ugljenika iz energetskog sektora dosegle nove maksimume prošle godine, ukazujući na potrebu za brzom tranzicijom ka održivijim izvorima energije. Prošla godina je prosečnom stanovniku sveta donela 86 dana sa životno opasnim temperaturama, pri čemu je 60% tih dana verovatno rezultat klimatskih promena.
Ukupan broj starijih od 65 godina koji su umrli od posledica vrućine porastao je za 85% u periodu od 1991-2000 do 2013-2022. godine. Stručnjaci upozoravaju da su trenutni efekti samo rani simptomi potencijalno veoma opasne budućnosti.
Prema projekcijama, ukoliko se svet zagreje za dva stepena Celzijusa do kraja veka, što je trenutni put, broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom mogao bi se povećati za čak 370% do 2050. godine. Očekuje se da će oko 520 miliona ljudi do sredine veka suočiti sa umerenom ili teškom nesigurnošću u ishrani.
Zarazne bolesti koje prenose komarci takođe će se širiti na nova područja, pri čemu bi prenos denga mogao porasti za 36% pod scenarijem zagrevanja od 2 °C. Istraživanje takođe otkriva zabrinutost više od četvrtine gradova zbog mogućnosti da ih klimatske promene preplave, ograničavajući njihovu sposobnost suočavanja sa izazovima.
Izvršna direktorka Lancet Countdown-a, Marina Romanelo, naglašava da je ograničavanje zagrevanja na cilj Pariskog sporazuma od 1,5 °C „imperativ javnog zdravlja“. Uprkos pozivima na globalnu akciju, nema dovoljnog napretka u smanjenju emisija, uz ogromne vladine subvencije i privatne investicije u fosilna goriva.
I pored izazova, Romanelo ističe „tračak nade“ i ukazuje na opadanje globalnih smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha od fosilnih goriva za 16% od 2005. godine. Rastuća ulaganja u zelenu energiju predstavljaju dodatni pozitivan signal, s porastom od 15% na 1,6 biliona dolara prošle godine u poređenju sa 1 bilion dolara za fosilna goriva.
Studija takođe naglašava da bi prelazak na zdraviju ishranu sa niskim emisijama mogao sprečiti do 12 miliona smrtnih slučajeva godišnje, dok bi istovremeno smanjio emisije iz proizvodnje mleka i crvenog mesa za 57%.
