Kao odgovor na rastuće globalne temperature, mnoge biljke i životinje sele se na više nadmorske visine da bi preživele na nižim temperaturama. Ali nova studija Univerziteta Kolorado u Denveru (CU Denver) i Tehnološkog instituta Džordžije (Georgia Tech) otkriva da za leteće insekte — uključujući pčele i moljce — ova ruta za bekstvo može imati nepremostiva pitanja koja mogu značiti njihovu propast.
Istraživački tim je ispitao više od 800 vrsta insekata iz celog sveta i otkrio da se mnogi krilati insekti kreću na više nadmorske visine mnogo sporije od svojih neletećih kolega. To je zato što razređeni vazduh na višim nadmorskim visinama obezbeđuje manje kiseonika za vrste koje mogu da koriste. Pošto let zahteva više kiseonika za stvaranje energije za kretanje nego drugi stilovi kretanja, kao što je hodanje, ove vrste migriraju sporije.
Nalazi tima objavljeni su u časopisu Nature Climate Change. Jesse Shaich, student postdiplomskog studija na CU Denver, takođe je član istraživačkog tima.
„Kada razmišljamo o tome gde će vrste moći da žive pod klimatskim promenama u narednim decenijama, moramo zapamtiti da su životinje osetljive na više od toga koliko su vruće ili hladne“, rekao je docent integrisane biologije CU Denver Majkl Mur. , dr., koji je vodio studiju.
Ako se domaća staništa letećih insekata prebrzo zagreju, a oni ne mogu da pronađu odgovarajuću alternativu ili se prilagode na vreme, to će verovatno dovesti do njihovog izumiranja. Osim što je loš za same bube, gubitak insekata je loša vest i za ljude.
Većina oprašivača useva su leteće vrste za koje istraživači očekuju da će biti ranjive, a njihovo izumiranje bi bilo katastrofalno za globalno snabdevanje hranom. Ne samo da bi ovo imalo implikacije na poljoprivredu i lance snabdevanja hranom, već slični izazovi verovatno važe i za druge vrste kojima je potrebno mnogo kiseonika za život.
„Biodiverzitet naše Zemlje brzo opada, posebno među insektima. Globalni gubitak insekata će biti ekološki katastrofalan, tako da hitno moramo da shvatimo zašto i kako se to dešava“, rekao je dr Džejms Stroud, docent za tehniku u Džordžiji. bioloških nauka.
Da bi sačuvali što više vrsta, istraživači treba da shvate pun opseg izazova sa kojima se biljke i životinje suočavaju, da li mogu da prevaziđu ove izazove i da predvide lokacije na kojima mogu da prežive. Okruženje na velikim nadmorskim visinama je takođe teško za nove vrste zbog oskudice hrane, jačih vetrova, ekstremnijih hladnoća i povećanog ultraljubičastog zračenja.
Mur zaključuje: „Ako želimo da osmislimo efikasne strategije očuvanja, moramo uzeti u obzir širi spektar faktora životne sredine koji vrstama treba da žive.“
