Kada je pandemija COVID-19 paralisala svet, društvo se suočilo sa brojnim izazovima, ali je istovremeno otvorila i neočekivane prilike za naučna istraživanja. Jedna od tih prilika bila je da se prati kako divlje životinje reaguju na promene u ljudskim aktivnostima.
Novo istraživanje, objavljeno u prestižnom naučnom časopisu Nature Ecology and Evolution, istražuje upravo ovu temu. Tim od preko 200 naučnika iz 21 zemlje, uključujući ekologe, biologe za očuvanje, i stručnjake za divlje životinje, koristio je revolucionarni pristup za praćenje ponašanja divljih životinja tokom pandemije.
Ključni alat u ovom istraživanju bile su kamere za zamke za divlje životinje, koje su postavljene širom sveta kako bi snimile aktivnosti sisavaca u njihovim prirodnim staništima. Sa više od 5000 kamera i milionima snimljenih slika, istraživači su imali obimne podatke na raspolaganju.
Ono što su otkrili bilo je iznenađujuće. Dok su mnogi očekivali da će divlje životinje postati aktivnije i hrabrije u odsustvu ljudske aktivnosti, stvarnost je bila mnogo složenija. Umesto jednoobraznog trenda, reakcije divljih životinja na promene u ljudskim aktivnostima bile su raznolike i zavisile su od mnogih faktora.
Na primer, vrste grabljivica kao što su vukovi i pume pokazale su tendenciju da smanje svoju aktivnost kada je prisustvo ljudi u blizini veće. Ovo je verovatno zato što su grabljivice prirodno opreznije kada su u blizini ljudi, kako bi se izbegli sukobi ili opasnosti.
S druge strane, vrste plena poput jelena i zečeva imale su suprotan odgovor. One su često povećavale svoju aktivnost u prisustvu ljudi, verovatno koristeći „ljudski štit“ koji ih je štitio od grabljivica. Ovaj fenomen naglašava kompleksnost interakcija između različitih vrsta u ekosistemu.
Još jedna zanimljiva pojava bila je razlika između divljih životinja koje žive u urbanim sredinama i onih koje žive u divljim, neposrednim prirodnim staništima. Divlje životinje u urbanim sredinama pokazale su veću toleranciju na prisustvo ljudi i čak su postale aktivnije noću kako bi izbegle gužve. Sa druge strane, divlje životinje u netaknutim prirodnim staništima bile su osetljivije na promene u ljudskoj aktivnosti.
Ovi rezultati imaju važne implikacije za upravljanje divljim životinjama i očuvanje biodiverziteta. Menadžeri divljih životinja sada imaju bolji uvid u to kako se divlje životinje prilagođavaju promenama u ljudskim aktivnostima i mogu koristiti ove informacije kako bi razvili efikasnije strategije zaštite.
Sve u svemu, ovo istraživanje naglašava složenost odnosa između ljudi i divljih životinja i potrebu za pažljivim praćenjem i razumevanjem ovih interakcija. U svetu koji se brzo menja, očuvanje biodiverziteta zahteva stalno praćenje i prilagođavanje, kako bismo osigurali da možemo nastaviti da delimo prostor sa divljim životinjama koje negujemo i cenimo.
