Arheolozi sa Instituta za arheologiju Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu nedavno su izvršili preliminarna iskopavanja na drevnom lokalitetu Hirkanija u severnoj judejskoj pustinji, usled povećane aktivnosti pljačkaša antikviteta.
Izgrađena na impozantnom, veštački zaravnjenom vrhu brda koje se nalazi otprilike 17 km jugoistočno od Jerusalima i 8 km jugozapadno od Kumrana i Mrtvog mora, ovo je bila jedna u nizu pustinjskih tvrđava koje je prva uspostavila dinastija Hasmoneja krajem 2. ili početkom 1. veka. pne—nazvan u čast Jovana Hirkana—i kasnije obnovljen i proširen od strane Iroda Velikog. Najpoznatija i najluksuznija od ovih uporišta su Masada i Irodijum.
Ubrzo nakon smrti ove poslednje 4. pre nove ere, Hirkanija je izgubila svoj značaj i bila je napuštena. Zatim će ležati pust skoro pola milenijuma, sve do osnivanja malog hrišćanskog manastira među njegovim ruševinama 492. n. razdoblje.
Nazvan Kastelion, ili „mali zamak“ na grčkom, manastir je ostao aktivan posle islamskog osvajanja vizantijske Palestine oko 635. godine nove ere, ali je očigledno napušten početkom 9. veka. Lokalitet je poznat i po svom arapskom nadimku Khirbet el-Mird ili „Ruševine tvrđave“. 1930-ih godina pokušano je da se manastir oživi, ali uznemiravanje lokalnih beduina je prekinulo taj poduhvat.
Iako je nekoliko izolovanih istraživanja ovog lokaliteta bilo sporadično preduzeto u prošlosti, nikakva metodološka, akademska arheološka iskopavanja nikada nisu sprovedena – do sada. Kompleksni pristup i logistika odavno igraju ulogu. Međutim, nedavno je tim predvođen dr Orenom Gutfeldom sa Hebrejskog univerziteta i Mihalom Haberom proveo četiri nedelje na lokaciji, otkrivajući ključne dokaze o izuzetnoj istoriji lokacije. Snimak drona sa sajta. Zasluge: Hebrejski univerzitet u Jerusalimu
Tokom ove početne „pilot“ sezone, napori su prvenstveno bili usmereni na dve ključne oblasti. U jugoistočnom uglu vrha otkriven je deo istaknute gornje linije utvrđenja, vitalna komponenta tvrđave iz perioda Drugog hrama koja datira otprilike iz kasnog 2. ili 1. veka pre nove ere.
Ovo otkriće je podstaklo dr Orena Gutfelda da primeti: „Postoje određeni arhitektonski elementi unutar ovih utvrđenja koji snažno podsećaju na one iz Irodijuma, što je sve deo Irodove izuzetne vizije. Sasvim je moguće da su izgradnju čak nadgledali isti inženjeri i planeri. nije slučajno što Hirkaniju nazivamo „Irodijumovom malom sestrom“.
Na severoistoku, tim je odlepio duboki urušeni sloj građevinskog kamena da bi iskopao izduženu dvoranu obloženu stubovima, deo donjeg nivoa ekspanzivnog kompleksa izgrađenog od fino iscrtanog kamena. Njegov prvobitni datum izgradnje tek treba da se utvrdi, iako je verovatno činio deo manastira.
Tokom iskopavanja, otkriven je pozamašan građevinski kamen koji je ležao na omalterisanom podu hola, sa redovima teksta obojenog crvenom bojom, sa jednostavnim krstom na vrhu. Haber i Gutfeld su odmah prepoznali da je natpis napisan na grčkom jeziku Koine — jeziku Novog zaveta — ali su pozvali svog kolegu, stručnog epigrafistu dr Avnera Ekera sa Univerziteta Bar-Ilan, da ga dešifruje.
Dr Eker je uspeo da identifikuje čitljivi tekst kao parafrazu Psalma 86: 1–2, poznat kao „Davidova molitva“. Dok su originalni redovi „Čuj me, Gospode, i odgovori mi, jer sam siromašan i ubog. Čuvaj moj život, jer sam ti veran“, verzija Hirkanije glasi:
† Ι(η)σου Χ(ριστ)ε
φυλαξ<ο>ν με οτι
[π]τ<ω>χος (και)
[π]εν[ης] <ει>μι <ε>γω
† „Isuse Hriste, čuvaj me, jer sam siromašan i ubog“.
Dr Eker objašnjava: „Ovaj psalam zauzima posebno mesto u masoretskom tekstu kao određena molitva i posebno je jedan od najčešće recitovanih psalama u hrišćanskoj liturgiji. Tako je monah nacrtao grafit krsta na zidu, praćen molitva koja mu je bila veoma poznata“.
Sudeći po epigrafskom stilu, on natpisu dodeljuje datum u prvoj polovini VI veka nove ere. Eker takođe ukazuje na prisustvo nekoliko gramatičkih grešaka tipičnih za vizantijsku Palestinu, koje se mogu pripisati pojedincima čiji je maternji jezik bio semitski. On sugeriše: „Ove manje greške ukazuju na to da sveštenik nije bio maternji grčki govornik, već verovatno neko iz regiona ko je odrastao govoreći semitski jezik.
Nekoliko dana nakon ovog prvobitnog otkrića, u neposrednoj blizini pronađen je dodatni natpis. Takođe je ispisana na građevinskom kamenu sa srušenog zida i trenutno je na analizi. Haber naglašava duboki značaj ovih nalaza, navodeći: „Malo stvari ima takav značaj u istorijskim i arheološkim zapisima kao što su natpisi — i mora se naglasiti da su ovo praktično prvi primeri sa lokaliteta koji su nastali u urednom, dokumentovanom Upoznati smo sa fragmentima papirusa koji su izašli na videlo početkom 1950-ih, ali svi su nestabilnog, nepouzdanog porekla. Ova nedavna otkrića su zaista izuzetna.“
Pored toga, na licu mesta je pronađen zlatni prsten veličine deteta, prečnika nešto više od 1 cm i ukrašen tirkiznim kamenom. Ono što doprinosi posebnosti otkrića je minijaturni natpis urezan arapskim kufskim pismom na kamenu. Dr Nitzan Amitai-Preiss, stručnjak za ranu arapsku epigrafiju na Hebrejskom univerzitetu, uspeo je da dešifruje natpis kao „ما شاء ٱلله“ (Mashalah), što u prevodu znači „Bog je hteo“.
Ona datira stil pisma u vreme Omajadskog kalifata, koji je vladao tokom 7. i 8. veka nove ere. Dr Amitai-Preiss je takođe primetio jedinstvenu karakteristiku u natpisu: dve od tri reči su bile slike u ogledalu, što snažno ukazuje na to da je prsten možda prvobitno služio kao pečat.
Poreklo samog tirkiznog kamena dodaje još jedan sloj istorijske intrige. Verovatno je nastao na novoosvojenoj teritoriji Sasanidskog carstva (današnji Iran), deo rastućeg Omajadskog kalifata. Tačan put kojim je ovaj izuzetan artefakt stigao do Hirkanije ostaje misterija, kao i identitet onoga ko ga je nosio.
Tim sa nestrpljenjem iščekuje sledeću sezonu iskopavanja, planiranu za početak 2024. godine, u kojoj će se nastaviti saradnja sa Univerzitetom Karson-Njuman i Arheološkim oporavkom američkih veterana.
Službenik za arheologiju-civilnu upravu Judeje i Samarije, Beni Har-Even, rekao je: „Civilna uprava će nastaviti svoje neumorne napore da sačuva i razvije arheološka nalazišta širom Judeje i Samarije. Oduševljeni smo što radimo u saradnji sa vodećim izraelskim akademske institucije i sve strane uključene u arheologiju zemlje Izraela da otkriju drevnu i bogatu prošlost ovog područja“.
Dr Stiven Hamfris, osnivač i izvršni direktor AVAR-a, prokomentarisao je: „Naša organizacija služi da vojnim veteranima pruži izazovne prilike za terenski rad, a zatim im da alate za podršku i obuku koja im je potrebna da bi se istakli. U Hircania-u smo videli kako se ceo projektni tim povezao fizičkih izazova i uzbuđenja iskopavanja ovog izuzetnog lokaliteta. Obuka koju su naši veterani prošli na tom mestu od strane tima Hebrejskog univerziteta takođe će ih učiniti zapošljivijim i bolje pripremljenim da nastave da rade na terenu.“
Pored svog uzbuđenja, Haber i Gutfeld su i dalje akutno svesni složenosti zaštite takvog mesta. Ističu podršku koju su dobili od Službe za arheologiju Civilne uprave u borbi protiv tekućeg fenomena pljačke antikviteta.
Oni zaključuju: „Svesni smo da će naša iskopavanja privući pažnju pljačkaša. Problem i dalje postoji; on je bio ovde pre nas i verovatno će se nastaviti posle nas, naglašavajući potrebu za akademskim iskopavanjima — posebno na tako osetljivom lokalitetu kao što je Hirkanija, iako ovo je samo jedan primer. Jednostavno pokušavamo da ostanemo nekoliko koraka ispred.“
