Svake godine se dogodi oko 49 miliona slučajeva sepse, a 11 miliona smrtnih slučajeva povezanih sa sepsom dogodilo se širom sveta u 2017, prema studiji koju je objavila SZO. Ovo čini 20% svih globalnih smrtnih slučajeva.
Podrazumeva se da je ključno dobiti brze i tačne odgovore o tome koje su bakterije ušle u krv pacijenta, kako bi lekari mogli da odmah daju ispravne antibiotike za zaustavljanje infekcije. Ovde su dva lekara iz severne Norveške potvrdila dijagnostički napredak.
Hege Harbo-Sjavik iz Helgeland Hospital Trust-a i Kristoffer Hammer Endresen iz Nordland Hospital Trust-a, u saradnji sa CANS—Centrom za nove antibakterijske strategije na UiT-u Arktičkog univerziteta u Norveškoj, ispitali su novu metodu analize za otkrivanje bakterija u krvi.
Njihov rad je objavljen u časopisu APMIS.
Metoda BCID2 je korišćena u nekoliko manjih bolnica tokom pandemije koronavirusa za analizu testova na COVID-19, ali još uvek nije korišćena za brzu analizu sepse u Norveškoj. Cilj lekara je bio da utvrde da li ova nova i brza metoda funkcioniše jednako dobro u manjim bolnicama, u poređenju sa slanjem uzoraka na analizu u veliku laboratoriju u većoj bolnici.
Ovo bi bio značajan korak u pravom smeru za brži i bolji tretman pacijenata sa sumnjom na sepsu u lokalnim bolnicama. Za manje bolnice, koje su često udaljene od velikih laboratorija, važno je da utvrde koje bakterije stoje iza infekcije kako bi brže mogle da daju ispravne antibiotike.
Istraživači su pregledali rezultate 160 uzoraka krvi sa bakterijama uzetih u Helgeland Hospital Trust u Mo i Rani, Sandnessjoenu i Mosjoenu od jula do decembra 2021. Brzi testovi su obavljeni u različitim lokalnim bolnicama, dok su standardni testovi obavljeni u mikrobiološka laboratorija u regionalnoj bolnici u Bodou.
I doktori u Helgelandu su dobili rezultate dva dana ranije nego ranije, i bili su skoro jednako tačni kao i testovi urađeni u velikoj laboratoriji u Bodou, gde su bakterije uzgajane na uobičajen način.
Nova metoda je takođe otkrila mogućnost da se pacijentu obezbedi bolji antibiotski tretman u jednom od četiri slučaja.
„Zaključak je da je ovo robustan i tačan dodatak tradicionalnoj dijagnostici za brzo otkrivanje bakterija u uzorcima krvi. Metoda nudi veliki potencijal za ciljaniju upotrebu antibiotika u lokalnim bolnicama“, kaže Endresen.
„Ovo je inovativno rešenje sa velikim potencijalom za bolji tretman i pravične usluge u lokalnim bolnicama. Dva dana brži rezultati testova mogu imati značajan uticaj na teško bolesne pacijente u lokalnim bolnicama. Ovo može da obezbedi pravičniju uslugu pacijentima, bez potrebe za pacijente ili zdravstveno osoblje koje treba premeštati između bolnica“, kaže Harboe-Sjavik. „Ovo su važni nalazi za rastuću grupu pacijenata u lokalnim bolnicama.“
„Rezultati pokazuju velike mogućnosti za precizniju upotrebu antibiotika i da je ovo alat sa velikim potencijalom za smanjenje nepotrebne upotrebe antibiotika širokog spektra u lokalnim bolnicama. Ovo je važno u borbi protiv rezistencije na antibiotike“, objašnjava Endresen.
U nešto manje od 3% slučajeva, novi test nije uspeo da otkrije bakterije koje su bile prisutne u krvi. I nije bilo slučajeva da je brzi test pokazao prisustvo bakterija u krvi kada ih zapravo nije bilo, takozvanih lažno pozitivnih.
