Naučnici su otkrili najstarijeg ljudskog pretka u Zapadnoj Evropi, ali mu još uvek nisu dali zvanično ime. Ova nova vrsta, nazvana Pink, predstavlja važan deo evolucije čoveka. Otkriće uključuje delove lobanje pronađene u arheološkom kompleksu Atapuerca u Španiji.
Nedavno otkriveni hominin predstavlja „novog aktera u priči o ljudskoj evoluciji“, kaže koordinator iskopavanja Rosa Huguet iz Katalonskog instituta za ljudsku paleoekologiju i društvenu evoluciju. Delimični ‘portret’ ovog praistorijskog pojedinca formiran je od leve strane vilice i jagodične kosti otkrivene 2022. godine. Nakon godina rada, međunarodni tim stručnjaka datovao je dragocene kosti na starost između 1.1 i 1.4 miliona godina.
Kada su rekonstrukcija izvršena, ostaci su stvorili usko, ravno lice sa manje modernih karakteristika nego što su stručnjaci očekivali. Lice se ne sliči nijednoj drugoj ljudskoj vrsti pronađenoj u to vreme i na ovom delu sveta. Zbog toga je pojedinac dobio nadimak Pink, jer na španskom reč za ‘lice’ je ista kao i za ‘stranu’, a istraživači su ga nazvali u čast kultnog albuma Pink Floyda, Dark Side of the Moon.
Atapuerca je dom najstarijim dokazima o ljudima u Zapadnoj Evropi. Pre Pinka, najstariji ostaci pripadali su vrsti Homo antecessor, koja datira između 800.000 i 1.2 miliona godina i ima iznenađujuće slične karakteristike lica kao moderni ljudi. Iako je Pink pronađen na susednom nalazištu H. antecessor, ravne karakteristike i nedovoljno razvijen nos više podsećaju na Homo erectus – prve ljude koji su napustili Afriku, koristili vatru i pravili napredne alate.
Nalazi sugerišu da je Pink pripadao zanemarenoj, starijoj vrsti koja je stigla u Zapadnu Evropu pre H. antecessor. Obe vrste su se možda preklapale u vremenu i prostoru, ili su se možda samo promašile. „Dokazi su još uvek nedovoljni za konačnu klasifikaciju, zbog čega je dodeljen naziv Homo affinis erectus (H. aff. erectus)“, objašnjava Marija Martinjon-Torres, direktorka CENIEH i vodeća istraživačica Atapuerca projekta.
Martinjon-Torres sumnja da su Pinkovi preci došli iz istočne Evrope, a ne preko Gibraltarskog prolaza iz Afrike, jer su više arheoloških dokaza raspršeni duž bivšeg migracionog puta. Najstariji dokazi ljudske aktivnosti na „kapijama Evrope“ datiraju pre oko 2 miliona godina, što ostavlja dovoljno vremena za talase ranih ljudskih migranata da stignu u Zapadnu Evropu tokom ranog pleistocena.
Prethodni arheološki dokazi su pronašli tragove ranih ljudskih alata i jedan zub u Zapadnoj Evropi koji datira pre oko 1.4 miliona godina, međutim, dodatni ljudski ostaci iz tog vremena su se pokazali kao nedostižni. Kompleks Atapuerca u Španiji mogao bi nam pomoći da razumemo ko su bili ovi prvi stanovnici Iberijskog poluostrva, kako su izgledali i gde su živeli.
Na mestu gde je Pink pronađen, istraživači su takođe otkrili kamenje alate i životinjske ostatke sa tragovima sečenja. To sugeriše da je H. affinis erectus znao kako da pravi jednostavne, ali efikasne alate za iskorišćavanje resursa vlažne i tople regije. Istraživači koji rade na kompleksu Atapuerca primetili su ‘hronološki razmak’ između mesta gde je Pink pronađen (Sima del Elefante) i susednog mesta gde je pronađen H. antecessor (Gran Dolina).
Neki od autora su tvrdili da ova prekid predstavlja „depopulaciju“ Iberijskog poluostrva,
