Dobro je utvrđeno da ljudi imaju „samoposlužna“ pristrasna uverenja o sopstvenim ličnim osobinama i sposobnostima koja pomažu u jačanju njihovog samopoštovanja.
Nova studija, objavljena u The Economic Journal, testirala je da li je ovaj fenomen povezan sa načinom na koji procenjujemo druge.
Studija se bavila nalazima eksperimenta u kojem je učestvovalo 426 učenika. U prvom delu eksperimenta od njih je zatraženo da učestvuju u kompjuterizovanom kvizu. U drugom delu bi bili upareni ili sa ljudskim partnerom koji je uradio isti kviz, ili sa virtuelnim robotom. Dobili su povratne informacije o učinku svog tima i tražili da procene svoj i učinak svog partnera.
U trećem delu eksperimenta učesnici su dobili priliku da se zamene za drugog, nasumično odabranog partnera pre nego što ponovo procene svoj učinak, kao iu drugom delu.
Istraživači su otkrili da kada su bili u partnerstvu sa osobom, učesnici su imali tendenciju da pokažu sebične predrasude. Oni su pri ocenjivanju svojih i partnerovih sposobnosti i veština pridavali veću težinu pozitivnim nego negativnim povratnim informacijama. To je dovelo do toga da su učesnici bili sigurniji u svoj nastup.
Ali to je takođe izazvalo više grešaka jer se pokazalo da su više oklevali da promene partnera u trećem delu, čak i ako su oni mogli biti potencijalno bolje vešti.
Nasuprot tome, kada su bili u partnerstvu sa virtuelnim robotom, učesnici su na sličan način uzimali u obzir pozitivne i negativne povratne informacije kada su procenjivali sopstvene performanse i veštinu robota. Kao rezultat toga, imali su tačnija uverenja o svom učinku.
Nalazi istraživanja imaju brojne praktične upotrebe na radnom mestu, kako bi pomogli u poboljšanju povratnih informacija i razvoju osoblja.
Koautor, dr Zahra Murad sa Škole za računovodstvo, ekonomiju i finansije Univerziteta u Portsmutu, rekla je: „Ponašanje uočeno u kontrolisanim okruženjima laboratorije može se manifestovati u različitim aspektima naših života, od akademskih grupnih projekata do profesionalnog timskog rada .
„Možda ćete se naći da precenjujete stručnost kolege da biste opravdali delegiranje zadataka, čime biste izbegli stres dodatnog posla i potencijalno otkrivanje sopstvenih nedostataka.
Koautor, dr Alekander Coutts sa Schulich School of Business, Univerzitet u Jorku, dodao je: „Razmotrite scenario u kojem želite da vidite sebe kao ključnog igrača u timskom projektu. Jednostavno rešenje za osiguranje uspeha može izgledati kao monopol nad opterećenja.
„Međutim, ovaj pristup dolazi sa svojim rizicima — preopteretiti se ili se suočiti sa neprijatnom istinom da možda niste nepogrešivi stručnjak za koji ste mislili. Umesto toga, naši umovi traže jednostavnije rešenje preispitujući sposobnosti našeg partnera.“
Što se tiče povratnih informacija zaposlenih i mogućnosti razvoja, istraživanje sugeriše da organizacije treba da budu oprezne kada se oslanjaju isključivo na povratne informacije o učinku tima.
„Naši nalazi sugerišu da su zaposleni koji su preterano samopouzdani na neki način previše zadovoljni svojim saigračima i da imaju malo sklonosti da menjaju timove“, objasnila je koautorka dr Leoni Gerhards sa King’s Business School na King’s College London.
„To znači, gde je to moguće, organizacije treba s vremena na vreme namerno da menjaju svoje radne timove, omogućavajući na taj način svojim zaposlenima da nauče o svojim pravim prednostima i slabostima.
Dr Zahra Murad je dodala: „Čini se da je preveliko samopouzdanje manji problem kada zaposleni rade zajedno sa robotom ili AI alatom. U takvim situacijama, pojedinci pokazuju veći kapacitet da integrišu povratne informacije o performansama i steknu uvid u svoje istinske sposobnosti.“
