Previše antibiotika se koristi širom sveta. Kao rezultat toga, bakterije postaju otporne na ove lekove. Lečenje bakterijskih bolesti postaje sve teže nego ranije jer su antibiotici možda naše glavno oružje u borbi protiv njih.
Važan korak ka korišćenju manje antibiotika je pronalaženje boljih metoda za identifikaciju patogena, a evo i dobrih vesti.
„Razvili smo jednostavnu alatku koja može da identifikuje sav genetski materijal u bakterijama. To nam omogućava da brže saznamo od koje vrste bakterija je obolela osoba ili životinja, ili koje vrste bakterija se nalaze u hrani ili Tada možemo da odlučimo i da li je potrebno koristiti antibiotike protiv bakterije, i ako jeste kakve, da ne bismo morali da koristimo toliko lekova“, kaže profesorka Erika Ajzer sa Odeljenja za fiziku NTNU.
Međunarodna istraživačka grupa stoji iza najnovijih otkrića. Rezultati su objavljeni u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka. Ključnu ulogu u radu imao je Peicheng Ksu sa Instituta za fiziku Kineske akademije nauka u Pekingu, kome je Ajzer ranije bio akademski supervizor.
Jedan od razloga zašto je nova metoda brža je taj što korisnici ne moraju da prolaze kroz korak koji se zove „amplifikacija gena“. Ovo uključuje pravljenje nekoliko kopija genetskog materijala kako bi ga bilo lakše analizirati, ali ovaj korak se sada može preskočiti.
„Možemo analizirati svu DNK bakterije bez amplifikacije gena korišćenjem metode koja se ranije koristila u simulacijama“, kaže profesor Ajzer.
Ajzer je bio deo istraživačke grupe koju je predvodio Tine Curk sa Univerziteta Džons Hopkins koja je razvila teoriju iza metode, koja takođe funkcioniše u stvarnosti.
„Dobijamo odlične rezultate kada primenimo teorijsku metodu na stvarne uzorke“, kaže Ajzer.
Ovaj paragraf bi mogao biti malo težak za razumevanje, ali u osnovi, DNK se sastoji od redova takozvanih nukleotida. Nova metoda omogućava istraživačima da pronađu kratke sekvence DNK bakterije. Oni to rade tako što vide kako se ove sekvence vezuju za različite varijante DNK koje su kalemljene na koloide, a to su čestice rastvorene u tečnosti.
Ako ste zainteresovani da saznate više, detaljnije o procesu možete pročitati ovde. Ono što to znači, međutim, jeste da istraživači mogu brzo da identifikuju bakterije, jer se one vezuju za ove koloide na različite načine i uzrokuju njihovo zgrušavanje.
Suština je da ne morate analizirati toliko materijala. Možete preskočiti korak da ih kopirate, a to štedi vreme i novac.
„Koristeći ovu metodu, videli smo kako je samo pet bakterija E. coli izazvalo stvaranje klastera koloida“, kaže profesor Ajzer.
Sve ovo je trenutno u ranoj fazi. Ajzer je objavio eksperiment sa dokazom principa. To znači da ima još mnogo posla da se uradi pre nego što postane široko korišćena metoda.
„Nalazi nam mogu pružiti pouzdan metod za identifikaciju patogena u disciplinama kao što su bezbednost hrane, kontrola bolesti i praćenje životne sredine“, kaže profesor Eiser.
U svetu u kojem sve više i više bakterija postaje otporno na antibiotike, ovo je posebno dobra vest.
