Mapa koju je napravila Debt Opservatorija u saradnji sa EJAtlas Instituta za nauku o životnoj sredini i tehnologiju Univerziteta u Barseloni (ICTA-UAB), Institutom za političke studije i CRAAD-OI Madagaskar, dokumentuje 28 društvenih i ekoloških sukoba dobijene ekstrakcijom, preradom i reciklažom ovih minerala.
Uticaji na vodu, tlo, vazduh i zdravlje, nedostatak transparentnosti i učešća u donošenju odluka, kršenja ljudskih prava, kriminalizacija i nasilje nad zajednicama su neki od efekata dokumentovanih duž lanaca snabdevanja retkim zemljanim elementima, prema „Uticaji i sukobi retkih zemalja Mapa.“
Kina, Čile, Brazil, Finska, Grenland, Indija, Kenija, Madagaskar, Malezija, Malavi, Mjanmar, Novi Zeland, Norveška, Španija i Švedska, neke su od scena za ove sukobe, koji će se pogoršavati kako potražnja za njima minerali se povećavaju. Kako se ističe u Zakonu o kritičnim sirovinama EU, elementi retkih zemalja su strateški za zelenu i digitalnu tranziciju, kao i za odbranu i vazduhoplovnu industriju.
Elementi retkih zemalja (REE) su grupa od 17 hemijskih elemenata koji se smatraju ključnim za digitalizaciju i energetski prelaz. Imaju jedinstvena magnetna, optička i elektronska svojstva koja ih čine ključnim za vetroturbine, solarne panele, električna vozila, LED i LCD ekrane, ali i za proizvodnju aviona, projektila, satelita i komunikacionih sistema.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) sugeriše da bi, kako bi se ispunili ciljevi neto nulte emisije, ekstrakcija REE morala da se poveća za faktor od 10 do 2030. Zaista, proizvodnja je već porasla za više od 85% između 2017. i 2020. godine, uglavnom zbog potražnja za trajnim magnetima za električna vozila i tehnologiju energije vetra.
Dok je centralno pitanje za industrijalizovane ekonomije ostalo kako da hitno obezbede izvore koji mogu da zadovolje rastuću potražnju za kritičnim materijalima za zelenu i digitalnu tranziciju, Mapa uticaja i konflikata REE naglašava sve neodrživu i nepravedniju distribuciju životne sredine, društva i zdravlja. opterećenja za zajednice širom globalnih lanaca snabdevanja REE. Neka pitanja treba hitno da se reše, kao što su:
- Kako možemo zamisliti ekološki pravednu i održivu energetsku tranziciju i procese digitalizacije koji ne pogoršavaju nepravedne i neodržive prakse ili krše ljudska prava?
- Kako možemo da izazovemo i ponovo razmislimo o scenarijima potražnje za energijom (energija za šta, za koga, po kojoj ceni) i uspostavimo jasne granice?
- Kako možemo ponovo razmisliti o industrijskom dizajnu (produžavanje životnog veka proizvoda, povećanje reciklaže i smanjenje e-otpada, stvaranje otpada i korišćenje energije)?
- Kako možemo razviti politike energetske tranzicije koje ne guraju u stranu ekološka, socijalna prava ili prava na učešće u ime klimatske hitnosti (na primjer, traženje rješenja izvan tehnoloških popravki)?
- Kako možemo osigurati da ova tranzicija uzme u obzir biofizička ograničenja?
