Nedostatak kalijuma u poljoprivrednim zemljištima je uglavnom neprepoznata, ali potencijalno značajna pretnja globalnoj bezbednosti hrane ako se ne reši, otkriva novo istraživanje koje uključuje istraživače sa UCL, Univerziteta u Edinburgu i britanskog centra za ekologiju i hidrologiju.
Studija, objavljena u časopisu Nature Food, otkrila je da se više kalijuma uklanja iz poljoprivrednog zemljišta nego što se dodaje, u mnogim regionima sveta. Takođe daje niz preporuka o tome kako ublažiti problem.
Kalijum je vitalna hranljiva materija za rast biljaka koja pomaže u fotosintezi i disanju, čiji nedostatak može inhibirati rast biljaka i smanjiti prinose useva. Poljoprivrednici često rasipaju đubriva bogata kalijumom po svojim poljima kako bi nadoknadili iscrpljene hranljive materije, ali problemi sa snabdevanjem mogu inhibirati njegovu upotrebu, a postoje i dugotrajna pitanja o njegovom uticaju na životnu sredinu.
Istraživači navode da se globalno, oko 20% poljoprivrednih zemljišta suočava sa ozbiljnim nedostatkom kalijuma, pri čemu će određeni regioni verovatno iskusiti kritičnije nestašice, uključujući 44% poljoprivrednog zemljišta u jugoistočnoj Aziji, 39% u Latinskoj Americi, 30% u sub- Saharska Afrika i 20% u istočnoj Aziji, uglavnom zbog intenzivnije poljoprivredne prakse.
Koautor profesor Mark Maslin (UCL Geographi) je rekao: „Kalijum je ključan za održavanje prinosa useva koji održavaju svet hranjenim, a njegovo iscrpljivanje predstavlja značajnu pretnju po bezbednost hrane miliona ljudi širom sveta. Ovo je zanemareno pitanje koje treba rešiti nizom akcija kako svetska populacija nastavlja da raste.“
Poljoprivrednici se često oslanjaju na potašu kao đubrivo da bi popunili kalijum u svom polju, ali cena minerala može biti prilično promenljiva. Proizvodnja potaše je visoko koncentrisana, sa samo dvanaest zemalja koje dominiraju na skoro 12 milijardi funti međunarodnog tržišta za kalijumska đubriva, a Kanada, Rusija, Belorusija i Kina proizvode 80% ukupne sirove potaše u svetu.
Istraživači ističu kako je u aprilu 2022. cena potaše porasla 500% u odnosu na prethodnu godinu nakon „savršene oluje“ faktora, uključujući rastuću potražnju za đubrivima, eskalaciju cena goriva, oporavak od pandemije, niz vladinih akcija širom sveta , i ruska invazija na Ukrajinu.
Rusija i Belorusija zajedno izvoze oko 42% svetske ponude potaše, ali nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Velika Britanija, SAD, Kanada i EU uvele su uvozne sankcije dvema zemljama, poremetile globalne isporuke i pogoršale skok cena.
Od početnog skoka cena, cena potaše je pala za oko 50%, ali je i dalje povišena, što izaziva zabrinutost da farmeri neće moći da dobiju dovoljno đubriva za održavanje zaliha hrane u okviru sadašnjeg sistema.
Koautor dr Piter Aleksander sa Univerziteta u Edinburgu rekao je: „Vatilnost cena potaše ima velike implikacije širom globalnog sistema ishrane. Pristup kalijumu je od vitalnog značaja za poljoprivrednike da održe prinose useva, ali nedavna visoka cena potaše čini teže je dobiti najugroženijim.“
Ova koncentracija i ranjivost tržišta su jedan od razloga zbog kojih su istraživači pozvali na bolje upravljanje kalijumom i snažan mehanizam međuvladine koordinacije. Trenutno, ne postoje nacionalne ili međunarodne politike ili propisi koji regulišu održivo upravljanje kalijumom u zemljištu, slično sistemima koji se uspostavljaju za druge vitalne hranljive materije za useve kao što su azot i fosfor.
U 2021. globalna potrošnja potaše dostigla je 45 miliona metričkih tona, a predviđa se da će globalna proizvodnja porasti na oko 69 miliona metričkih tona u 2025. sa novim projektima koji će započeti u Belorusiji, Kanadi, Rusiji, Australiji, Eritreji i Velikoj Britaniji.
Međutim, iskopavanje potaše izazvalo je zabrinutost za ljudska prava i ima značajan uticaj na životnu sredinu. Iskopavanje potaše stvara milione tona otpada koji se uglavnom sastoji od soli natrijum hlorida, koji se mogu ispirati u zemljište i zasoliti tlo i vode, štetiti biljkama i životinjama.
Uticaj oticanja kalijumovog đubriva na lokalne ekosisteme je slabo shvaćen, a istraživači preporučuju više istraživanja njegovih efekata.
Vodeći autor Vil Braunli iz britanskog Centra za ekologiju i hidrologiju, rekao je: „Uticaj eksploatacije kalijuma na životnu sredinu i korišćenje u poljoprivredi je nešto što treba detaljnije ispitati. Mnogo toga još uvek ne razumemo o efektima koje veštačko obogaćivanje kalijumom ima na obližnje ekosisteme. Mudrim rukovanjem hranljivim materijama kao što su azot, fosfor i kalijum zajedno, možemo da izvučemo višestruke koristi, sprečimo zagađenje, povećamo prinose useva i minimiziramo gubitak hranljivih materija. Radi se o koordinaciji našeg pristupa za bolje poljoprivredne rezultate.“
