Svet je upravo propatio kroz najtopliji mesec ikada zabeležen. Toplotni talasi zahvatili su južnu Evropu, SAD i Kinu, obarajući mnoge temperaturne rekorde u tom procesu.
Klimatski naučnici već decenijama alarmiraju da će ova vrsta događaja postati sve češća kako se svet nastavlja zagrevati. Glavni krivac za ovo je sagorevanje fosilnih goriva. Tako da je izuzetno zabrinjavajuće što je vlada Ujedinjenog Kraljevstva objavila svoju nameru da dodeli stotine licenci za novo vađenje nafte i gasa u Severnom moru.
Iako je sagorevanje fosilnih goriva za proizvodnju energije i toplote omogućilo društvu da se razvije i cveta, sada doživljavamo neželjene neželjene efekte. Ugljen-dioksid koji je dodat u atmosferu dovodi do porasta globalnih temperatura, uzrokujući da toplotni talasi postaju topliji, a pljuskovi intenzivniji. Rezultirajući poremećaji i patnje velikih razmjera postaju sve vidljiviji.
Ovo zagrevanje će se nastaviti, sa pogoršanjem klimatskih posledica, sve dok globalnu emisiju ugljen-dioksida ne smanjimo na „neto nulu“. Posle toga ćemo još generacijama morati da živimo i patimo u toplijoj klimi. Kolektivni izbori koje sada donosimo biće važni u budućnosti.
Poremećaji malog obima, ali visokog profila izazvani demonstrantima Just Stop Oil u Velikoj Britaniji, izuzetno su frustrirajući za mnoge. Ali njihov jedinstveni zahtev – da nema licenci za nove projekte uglja, nafte i gasa u Ujedinjenom Kraljevstvu – u skladu je sa naukom koja podupire međunarodne sporazume koje je Ujedinjeno Kraljevstvo potpisalo.
Od 1860-ih, naučna zajednica je shvatila da bi dodavanje više ugljen-dioksida u atmosferu zagrejalo klimu. I još davne 1938. godine, sagorevanje fosilnih goriva bilo je povezano sa uočenim porastom i nivoa ugljen-dioksida i globalnih temperatura. Brzo napred do sada i globalne temperature su toplije i rastu brže nego u bilo kom trenutku u ljudskoj civilizaciji.
Kao odgovor na ogromne naučne dokaze, Velika Britanija i 193 druge zemlje okupile su se 2015. da ratifikuju Pariski sporazum o klimatskim promenama. Jedan od dogovorenih ciljeva je ograničavanje globalnog zagrevanja na znatno ispod 2℃, pa čak i cilj na 1,5℃, u poređenju sa predindustrijskom erom.
Međutim, najnoviji zbirni izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene, koji su sve vlade eksplicitno podržale, oslikava surovu stvarnost. Ako sagorimo sva fosilna goriva kojima trenutno imamo pristup, globalno zagrevanje će preći 1,5℃ i može dostići 2℃.
Da bismo izbegli kršenje ograničenja postavljenih Pariskim sporazumom, deo uglja, nafte i gasa koje već možemo da izvučemo mora ostati neizgoren. Novi projekti ekstrakcije fosilnih goriva dodatno će otežati zaustavljanje daljeg globalnog zagrevanja.
Postoje i druge opcije. Zvanični savetnici britanske vlade, Komitet za klimatske promene, izneli su viziju proizvodnje električne energije u Velikoj Britaniji koja je u skladu sa neto nultom budućnošću. Oni kažu da bi Velika Britanija mogla da obezbedi sve svoje energetske potrebe do 2050. godine kombinacijom obnovljivih izvora energije, bioenergije, nuklearne energije, vodonika, skladištenja i upravljanja potražnjom, uz izvesno hvatanje i skladištenje ugljenika za proizvodnju na bazi fosilnog gasa u međuvremenu.
Ako bi Velika Britanija slijedila primjer Kine i ubrzano povećala svoja ulaganja u obnovljivu energiju, onda bi mogla postići energetsku sigurnost bez izazivanja dodatnog globalnog zagrijavanja. Kina emituje najviše ugljen-dioksida od bilo koje zemlje na svetu. Ali ugrađuje više obnovljivih izvora energije nego ostatak sveta zajedno.
Brzo smanjenje našeg oslanjanja na fosilna goriva i neizdavanje novih dozvola za vađenje nafte i gasa je najefikasniji način da se minimiziraju budući poremećaji povezani sa klimom. Što pre oni koji imaju moć da oblikuju našu budućnost to prepoznaju, to bolje.
