Pišući u časopisu BioScience, međunarodna koalicija koju predvode istraživači Državnog univerziteta Oregon navodi u danas objavljenom izveštaju da su vitalni znaci Zemlje dostigli „crveni kod“ i da se „čovječanstvo nedvosmisleno suočava sa klimatskom krizom“.
U specijalnom izveštaju „Upozorenje svetskih naučnika o klimatskoj vanrednoj situaciji 2022.“, autori primećuju da je 16 od 35 planetarnih vitalnih znakova koje koriste za praćenje klimatskih promena u rekordnim ekstremima. Autori izveštaja dele nove podatke koji ilustruju sve veću učestalost ekstremnih toplotnih događaja, rastući globalni gubitak pokrivača drveća zbog požara i veću prevalenciju virusa denge koju prenose komarci. Dalje, oni primećuju da su nivoi ugljen-dioksida u atmosferi dostigli 418 delova na milion, što je najveći zabeleženi nivo.
Villiam Ripple, istaknuti profesor na OSU College of Forestri, i postdoktorski istraživač Kristofer Volf su vodeći autori izveštaja, a 10 drugih američkih i globalnih naučnika su koautori.
„Pogledajte sve ove toplotne talase, požare, poplave i ogromne oluje“, rekao je Ripl. „Bauk klimatskih promena je pred vratima i snažno udara.
Izveštaj sledi za pet godina „Upozorenje svetskih naučnika čovečanstvu: drugo obaveštenje“ koje su objavili Ripl i kolege u BioScience-u, a potpisalo ga je više od 15.000 naučnika iz 184 zemlje.
„Kao što možemo da vidimo po godišnjim naletima klimatskih katastrofa, sada smo usred velike klimatske krize, koja će biti mnogo gore ako nastavimo da radimo stvari na način na koji smo ih radili“, rekao je Volf.
„Klimatske promene nisu samostalno pitanje“, rekao je koautor Saleemul Huk sa Nezavisnog univerziteta Bangladeš. „Da bismo izbegli još neopisivih ljudskih patnji, moramo zaštititi prirodu, eliminisati većinu emisija fosilnih goriva i podržati socijalno pravedne klimatske adaptacije sa fokusom na područja sa niskim prihodima koja su najranjivija.
U izveštaju se ističe da su za tri decenije otkako je više od 1.700 naučnika potpisalo originalno „Upozorenje svetskih naučnika čovečanstvu“ 1992. godine, globalne emisije gasova staklene bašte porasle za 40%.
„Kako se temperature na Zemlji povećavaju, učestalost ili veličina nekih vrsta klimatskih katastrofa mogu zapravo rasti“, rekao je Tomas Njusom sa Univerziteta u Sidneju, koautor izveštaja. „Pozivamo naše kolege naučnike širom sveta da govore o klimatskim promenama.
