Koristeći podatke iz penzionisane Stratosferske opservatorije za infracrvenu astronomiju (SOFIA) — zajedničkog projekta NASA-e i Nemačke svemirske agencije u DLR — naučnici Jugozapadnog istraživačkog instituta su po prvi put otkrili molekule vode na površini asteroida. Naučnici su pogledali četiri asteroida bogata silikatima koristeći instrument FORCAST da izoluju srednje infracrvene spektralne potpise koji ukazuju na molekularnu vodu na dva od njih.
„Asteroidi su ostaci procesa formiranja planeta, tako da njihov sastav varira u zavisnosti od toga gde su se formirali u solarnoj maglini“, rekla je dr Anisija Aredondo iz SvRI, vodeći autor rada u časopisu The Planetari Science Journal o otkriću. „Od posebnog interesa je distribucija vode na asteroidima, jer to može da rasvetli kako je voda isporučena na Zemlju.
Bezvodni ili suvi silikatni asteroidi se formiraju blizu Sunca, dok se ledeni materijali spajaju dalje. Razumevanje lokacije asteroida i njihovog sastava govori nam kako su materijali u solarnoj magli raspoređeni i evoluirali od formiranja. Distribucija vode u našem solarnom sistemu pružiće uvid u distribuciju vode u drugim solarnim sistemima i, pošto je voda neophodna za sav život na Zemlji, voziće gde da tražimo potencijalni život, kako u našem solarnom sistemu, tako i šire.
„Otkrili smo osobinu koja se nedvosmisleno pripisuje molekularnoj vodi na asteroidima Iris i Massalia“, rekao je Aredondo. „Naše istraživanje smo zasnovali na uspehu tima koji je pronašao molekularnu vodu na površini Meseca obasjanoj suncem. Mislili smo da možemo da koristimo SOFIJA da pronađemo ovaj spektralni potpis na drugim telima.“
SOFIJA je otkrila molekule vode u jednom od najvećih kratera na južnoj hemisferi Meseca. Prethodna posmatranja i meseca i asteroida su otkrila neki oblik vodonika, ali nisu mogla da napravi razliku između vode i njenog bliskog hemijskog rođaka, hidroksila. Naučnici su otkrili da je otprilike ekvivalentna boci vode od 12 unci zarobljena u kubnom metru zemlje koja se prostire po površini Meseca, hemijski vezana u mineralima.
„Na osnovu jačine opsega spektralnih karakteristika, obilje vode na asteroidu je u skladu sa onim na Suncem obasjanom mesecu“, rekao je Aredondo. „Slično, na asteroidima, voda takođe može biti vezana za minerale, kao i adsorbovana na silikat i zarobljena ili rastvorena u silikatnom udarnom staklu.“
Podaci sa dva slabija asteroida, Partenope i Melpomene, bili su previše bučni da bi se doneo konačan zaključak. Instrument FORCAST očigledno nije dovoljno osetljiv da detektuje spektralnu karakteristiku vode ako je prisutna. Međutim, sa ovim nalazima, tim angažuje NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb, vrhunski infracrveni svemirski teleskop, da koristi svoju preciznu optiku i superiorni odnos signal-šum za istraživanje više ciljeva.
„Sproveli smo početna merenja za još dva asteroida sa Vebom tokom drugog ciklusa“, rekao je Aredondo. „Imamo još jedan predlog za sledeći ciklus da pogledamo još 30 ciljeva. Ove studije će povećati naše razumevanje distribucije vode u solarnom sistemu.“
