Analizirajući dve decenije satelitske snimke, istraživači iz SAD i Velike Britanije su otkrili da Zemljini okeani postaju zeleniji, potencijalno odražavajući uticaj klimatskih promena na populaciju fitoplanktona kako se svet zagreva.
Sićušni mikrobi, uključujući alge nalik biljkama, koriste zeleni hlorofil za fotosintezu. Dakle, što je njihov broj veći, njihovo stanište postaje zelenije.
Koliko god zeleniji svet zvučao privlačno, porast koncentracije fitoplanktona će verovatno imati brojne negativne efekte na ekosisteme okeana.
Već smo svedoci ozbiljnih kratkoročnih uticaja povećanja fitoplanktona izazvanog toplotom. Njihov nagli porast populacije oduzima kiseonik iz okoline, stvarajući hipoksične mrtve zone iz kojih ne mogu sve životinje da pobegnu.
Ali postoje i dugoročne posledice, koje tek treba da razumemo.
Jedno od otvorenih pitanja oko ovih dugoročnih promena je koliko je podataka dovoljno da se one uoče, a prethodne procene sugerišu da bi bile potrebne tri decenije posmatranja da bi se otkrile promene u okeanskim ekosistemima.
Ovde je tim istraživača pokazao da je dovoljno oko 20 godina podataka sa satelita MODIS-Akua, što znači da možemo brže da posmatramo, razumemo i reagujemo na klimatske promene.
Taj brži preokret je zahvaljujući refleksiji daljinskog senzora, koja se odnosi na snimke boje okeana na osnovu reflektovane svetlosti. Obrada ovih snimaka je na neki način jednostavnija od pokušaja merenja populacije fitoplanktona pomoću drugih metoda, kao što su procene hlorofila.
To ne znači da je fitoplankton jedini razlog zašto bi okean mogao postati zeleniji, kao što istraživači priznaju. Međutim, njihova analiza se usko poklapa sa naprednim modelom koji predviđa kako bi okeanski ekosistemi mogli da reaguju na klimatske promene.
„Refleksija daljinskog senzora, a time i ekologija površine i okeana, značajno su se promenili u velikom delu okeana u poslednjih 20 godina“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Pozelenjavanje okeana bilo je posebno primetno oko ekvatora, navodi studija.
Kako fitoplankton apsorbuje CO 2 , njihov povećan broj može se posmatrati kao vredan ponor ugljenika , što vezu čini složenijom nego što se na prvi pogled čini .
Ali pošto mogu da promene toliko svog okruženja – uključujući temperaturu, dostupnost hranljivih materija i nivoe svetlosti u vodi, i da su osnova morskog lanca ishrane – povećanje broja će takođe verovatno izazvati velike promene u resursima kao što je očuvanje zonama i ribarstvu.
Ova studija ne uranja previše u te posledice, ali šta god ovo ozelenjavanje okeana značilo, izgleda kao da se već dešava – a zahvaljujući najnovijim istraživanjima, one su izašle na videlo deset godina pre vremena.
„Sve u svemu, ovi rezultati sugerišu da se efekti klimatskih promena već osećaju u površinskim morskim mikrobnim ekosistemima, ali još nisu otkriveni“, pišu istraživači.
