Sredinom 2023. godine, studija koju je sproveo HuthLab na Univerzitetu Teksas poslala je udarne talase kroz oblasti neuronauke i tehnologije. Po prvi put, misli i utisci ljudi koji nisu u stanju da komuniciraju sa spoljnim svetom prevedeni su na kontinuirani prirodni jezik, koristeći kombinaciju veštačke inteligencije (AI) i tehnologije snimanja mozga.
Ovo je najbliža nauka koja je do sada došla do čitanja nečijih misli. Dok je napredak u neuroimadžingu u poslednje dve decenije omogućio pacijentima koji ne reaguju i imaju minimalnu svest da svojim mozgom kontrolišu kompjuterski kursor, HuthLab-ovo istraživanje je značajan korak bliže ka pristupu stvarnim mislima ljudi. Kako je Aleksandar Hut, neuronaučnik koji je vodio istraživanje, rekao za Njujork tajms:
„Ovo nije samo jezički stimulans. Dolazimo do značenja—nešto o ideji onoga što se dešava. A činjenica da je to moguće je veoma uzbudljiva.“
Kombinujući veštačku inteligenciju i tehnologiju skeniranja mozga, tim je napravio neinvazivni dekoder mozga sposoban da rekonstruiše kontinuirani prirodni jezik među ljudima koji inače ne bi mogli da komuniciraju sa spoljnim svetom. Razvoj takve tehnologije—i paralelni razvoj motornih protetika kontrolisanih mozgom koji omogućavaju paralizovanim pacijentima da postignu neku obnovljenu pokretljivost—ima ogromne izglede za ljude koji pate od neuroloških bolesti uključujući sindrom zaključavanja i kvadriplegiju.
Dugoročno, ovo bi moglo dovesti do širih javnih aplikacija kao što su monitori zdravlja u stilu fitbita za mozak i pametni telefoni koji kontrolišu mozak. Ilon Musk je 29. januara objavio da je njegov tehnološki startup Neuralink prvi put ugradio čip u ljudski mozak. Prethodno je rekao sledbenicima da će prvi Neuralinkov proizvod, Telepatija, jednog dana omogućiti ljudima da kontrolišu svoje telefone ili računare „samo razmišljanjem“.
Ali pored takvog tehnološkog razvoja dolaze i veliki etički i pravni problemi. Nije samo privatnost već i sam identitet ljudi ono što može biti ugroženo. Kako ulazimo u ovu novu eru takozvane tehnologije čitanja misli, takođe ćemo morati da razmislimo o tome kako da sprečimo njen potencijal da pomogne ljudima da nadmašuje potencijal da nanese štetu.
Mozak je najkomplikovaniji objekat u univerzumu. Sadrži više od 89 milijardi neurona, od kojih je svaki povezan sa oko 7.000 drugih neurona koji šalju između deset i 100 signala svake sekunde. Razvoj AI bio je zasnovan na mozgu i konceptu neurona koji rade zajedno. Sada, način na koji AI radi sa dubokim učenjem pomaže nam da mnogo jasnije razumemo kako mozak funkcioniše.
Potpunim mapiranjem strukture i funkcije zdravog ljudskog mozga, možemo sa velikom preciznošću utvrditi šta ide po zlu u bolestima mozga i uma. Godine 2009. Projekat Human Connectome pokrenuo je američki Nacionalni institut za zdravlje sa ciljem da se izgradi mapa strukture i funkcije zdravog ljudskog mozga. Slične inicijative pokrenute su u Evropi 2013. (Projekat ljudskog mozga) i Kini 2016. (Projekat za mozak u Kini).
Za ovaj zastrašujući poduhvat možda će biti potrebne generacije, ali naučna ambicija mapiranja i čitanja mozgova ljudi datira više od dva veka. Pošto je svet obiđen mnogo puta, otkriven Antarktik i ucrtan veći deo planete, čovečanstvo je bilo spremno za novi (i još komplikovaniji) izazov mapiranja — ljudski mozak.
Ovi napori su ozbiljno počeli krajem 18. veka sa razvojem sistematskog okvira za naučnike da pitaju kako mozak i njegovi regioni proizvode psihološka iskustva – naše misli, osećanja i ponašanje. Jedan od najranijih pokušaja bila je frenologija, koju je započeo austrijski lekar i anatom Franc Jozef Gal.
