Anemija, uzrokovana obilnim menstruacijama, može dovesti do teškog krvarenja nakon porođaja, piše Ian Roberts sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.
Teško menstrualno krvarenje ubija žene, ali se ne tretira kao globalni zdravstveni prioritet. Ovo se hitno mora promeniti.
Postoje tri koraka u ovom plesu do smrti: obilne menstruacije, anemija i smrt tokom porođaja. Jaka menstrualna krvarenja izazivaju anemiju kod mladih žena, anemija povećava rizik od teškog krvarenja nakon porođaja, a ovo krvarenje je vodeći ubica majki širom sveta.
Svake godine 14 miliona žena širom sveta razvije postporođajno krvarenje (PPH) ili teško krvarenje nakon porođaja, a preko 50.000 ovih žena umre. Većina ovih smrtnih slučajeva je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima gde je prevalenca anemije najveća i mnoge žene nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti i lečenju koje spašava živote.
Iako su žene u zemljama sa niskim i srednjim prihodima najteže pogođene, PPH je problem svuda i onaj koji razotkriva duboke zdravstvene i društvene nejednakosti jer je u zemljama sa visokim dohotkom smrtnost od PPH veća među crnim ženama i obojenim ženama.
Ove nedelje (7-10. marta), Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saziva samit o PPH kako bi okupio relevantne zainteresovane strane kako bi dali prioritet najhitnijim akcijama koje su potrebne za smanjenje smrtnih slučajeva od PPH širom sveta.
Poslednjih 20 godina radio sam sa profesoricom Haleema Shakur-Still sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu i kolegama iz celog sveta, na koordinaciji programa velikih kliničkih ispitivanja jeftinog leka zvanog traneksamska kiselina (TKSA) koji smanjuje krvarenje zaustavljanjem razlaganja krvnih ugrušaka.
Lek postoji već 50 godina, ali smo 2017. pokazali da blagovremeni tretman TKSA smanjuje smrtnost od PPH za trećinu. Samit bi trebalo da bude trenutak za pojačavanje i koordinaciju napora da se ovaj tretman učini dostupnim ženama svuda.
Mesečni menstrualni gubitak krvi uveliko varira među ženama. Prosečan gubitak je oko 40 ml krvi, ali neke žene gube mnogo više toga.
Neke žene sa prekomernim krvarenjem dugi niz godina smatraju da je njihovo krvarenje „normalno“. Pružaoci zdravstvenih informacija su često prezirni.
Istraživači procenjuju da četvrtina mladih žena može imati obilno krvarenje. Svaka izgubljena šolja krvi izvlači gvožđe iz tela i ukoliko se ne nadoknadi unosom gvožđa ishranom, žene neizbežno postaju anemične.
Crvena krvna zrnca su poput autobusa, sakupljaju molekule kiseonika u plućima i transportuju ih do tkiva. Putnici sa kiseonikom sede na gvožđu koji sadrži protein koji se zove hemoglobin, crvenim sedištima u autobusu.
Kada telo ima nedostatak gvožđa, ne može proizvesti dovoljno hemoglobina. Anemija je prisutna kada je koncentracija hemoglobina u krvi niža od normalne. Ponovljeni ciklusi čestih teških krvarenja mogu povući žene ispod ovog praga.
Anemija povećava šansu da se beba rodi mala, rano i da će umreti ubrzo nakon rođenja.
Kod anemičnih žena nema dovoljno crvenih autobusa za prevoz kiseonika i tako srce sve jače i brže pumpa krv. Njeno disanje je ubrzano. Njeno telo radi čak i kada je još uvek zaliha. A uz napor porođaja, njeno srce može otkazati. Takođe je veća verovatnoća da će krvariti nakon porođaja.
Anemična krv je ređa i krvari brže. Svako smanjenje hemoglobina za 10 grama kod žene značajno povećava njenu šansu za ozbiljno krvarenje. A ako krvari, veća je verovatnoća da će umreti.
Doprinos teškog menstrualnog krvarenja anemiji i zauzvrat PPH nedovoljno je prepoznat od strane zdravstvenih radnika. Izveštaj SZO iz 2020. o globalnim naporima da se spreči anemija kod žena u reproduktivnom dobu potpuno je prevideo obilno menstrualno krvarenje.
Iako istraživanja pokazuju da zalihe gvožđa žene više zavise od njenog menstrualnog gubitka krvi nego od njenog unosa gvožđa ishranom, globalni napori da se spreči anemija uglavnom se fokusiraju na ishranu i suplementaciju.
TKSA je uobičajeno propisan tretman za teško menstrualno krvarenje u zemljama sa visokim prihodima. Ali u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji, većina žena nema pristup ulošcima, tamponima ili menstrualnim čašama, a kamoli tretmanima za teške menstruacije. Pristup TKSA može pomoći u rešavanju ovog problema pre nego što postane pitanje života i smrti.
Globalni zdravstveni radnici imaju tendenciju da pripišu slučajeve PPH „neuspehu“ materice da se kontrahuje. Ova dijagnoza ignoriše druge uzroke kao što je anemija usled obilnih menstruacija.
Ispitivanje VOMAN-2 trenutno ispituje da li davanje TKSA može sprečiti PPH i druge teške ishode kod žena sa umerenom i teškom anemijom. Rezultati će biti objavljeni kasnije ove godine i pružiće dokaze potrebne za rešavanje ovog kritičnog jaza u zdravstvenoj zaštiti.
Desetine hiljada žena koje umru od PPH mogle bi biti spasene svake godine. Vreme je da prestanemo da zatvaramo oči pred uzrocima i da zajedno radimo na tome da sve žene, gde god da se nalaze u svetu, imaju pristup svom pravu na bezbedan porođaj.
