Ljudi su milenijumima koristili med zbog njegovih antimikrobnih svojstava, a nauka ga je tek nedavno uhvatila, objavljeno je u časopisu Microbiology.
Istraživači su nedavno u laboratoriji pokazali da manuka med može da nam pomogne u lečenju jedne od najagresivnijih i najagresivnijih infekcija pluća.
„Upotreba ovog potencijalnog tretmana koji kombinuje amikacin i manuka med pokazuje veliko obećanje kao poboljšana terapija za ove strašne plućne infekcije“, kaže mikrobiolog sa Univerziteta Aston Viktorija Nolan.
Pacijenti sa već postojećim stanjima pluća kao što je cistična fibroza su posebno osetljivi na bakteriju Micobacterium abscessus, koja je daleko povezana sa tuberkulozom.
Lečenje ove bakterije u plućima je delimično komplikovano jer postoji nekoliko sojeva, od kojih svi imaju otpornost na različite lekove. Uključuje 12 meseci antimikrobne hemoterapije zajedno sa koktelom antibiotika, uključujući amikacin, koji imaju ozbiljne neželjene efekte.
Čak i ako pacijenti mogu da izdrže mučninu i povraćanje i izbegnu potencijalni gubitak sluha, oštećenje jetre i smanjenje njihovih belih krvnih zrnaca i krvnih komponenti uključenih u zgrušavanje, da bi se pridržavali lečenja, stopa uspešnog lečenja je i dalje samo do 50 procenata na većina.
Ova gadna, ratoborna bakterija takođe može izazvati uporne infekcije kože i mekih tkiva i inficirati bilo koji organ u našem telu.
Pčele stvaraju manuka med od nektara vrsta drveća Leptospermum, koje su porijeklom iz Australije, Novog Zelanda i jugoistočne Azije.
Ovi cvetovi manuke sadrže šećere glicerona u svom nektaru, koji se jednom pretvore u med, polako reaguju da vremenom postanu metilglioksal (MGO).
MGO, koji nije prisutan u drugim medovima, povezan je sa antimikrobnim svojstvima.
Tako su Nolan i njegove kolege testirali različite koncentracije ovog meda protiv bakterija u kulturama tkiva. Uzeti od 16 pacijenata inficiranih cističnom fibrozom ili bronhiektazijom, svi korišćeni sojevi M. abscessus bili su otporni na terapiju antibioticima prve linije.
Dok su svi tretmani povezani sa manukom bili u stanju da unište M. abscessus, ceo med se pokazao efikasnijim od izolovanog MGO, što sugeriše da druge aktivne komponente u medu mogu pomoći da se prevaziđu mehanizmi otpornosti bakterija na lekove.
Istraživači preporučuju dalje istraživanje ovih komponenti.
Nolan i tim su takođe testirali raspršivanje manuka meda – pretvarajući ga u maglu koja se može udahnuti – da bi se koristila zajedno sa jednim od antibiotika, amikacinom, u laboratorijskim modelima ljudskih pluća.
Otkrili su da je pomoć meda drastično smanjila količinu amikacina potrebnu za uspešno lečenje sa 16 mikrograma po mililitru na samo 2 mikrograma po mililitru. Ovo bi značajno smanjilo užasne neželjene efekte leka.
„Kombinovanjem potpuno prirodnog sastojka kao što je manuka med sa amikacinom, jednim od najvažnijih, ali toksičnih lekova koji se koriste za lečenje Micobacterium abscessus, pronašli smo način da potencijalno ubijemo ove bakterije sa osam puta manje leka nego ranije“, objašnjava Aston. Univerzitetski mikrobiolog Džonatan Koks.
„Ovo ima potencijal da značajno smanji gubitak sluha povezan sa amikacinom i značajno poboljša kvalitet života tolikog broja pacijenata – posebno onih sa cističnom fibrozom.“
Tim se nada da će njihovo otkriće uskoro preći na klinička ispitivanja. I manuka i ne-manuka med su već razvijeni u medicinske supstance za upotrebu sa stvarima kao što su zavoji za rane ili raspršivači za lečenje astme kod zečeva, tako da već imaju dobru evidenciju o bezbednosti.
Sa više od 100.000 ljudi širom sveta podložnih ovom patogenu zbog cistične fibroze i stotinama hiljada drugih sa bronhiektazijama koji su takođe podložni bakterijama, tako moćan tretman ne može doći dovoljno brzo.
