ČIKAGO – Ljudi koji su imali COVID-19 su pod većim rizikom za niz povreda mozga godinu dana kasnije u poređenju sa ljudima koji nikada nisu bili zaraženi koronavirusom, što bi moglo da pogodi milione Amerikanaca, izvestili su američki istraživači u četvrtak, preneo je Rojters.
Godišnja studija, objavljena u Nature Medicine, procijenila je zdravlje mozga u 44 različita poremećaja koristeći medicinske kartone bez identifikatora pacijenata od miliona američkih veterana.
Moždani i drugi neurološki poremećaji javili su se kod 7% više onih koji su bili zaraženi COVID-om u poređenju sa sličnom grupom veterana koji nikada nisu bili zaraženi. To znači otprilike 6,6 miliona Amerikanaca koji su imali oštećenja mozga povezana sa infekcijama COVID-om, rekao je tim.
„Rezultati pokazuju razorne dugoročne efekte COVID-19“, rekao je stariji autor dr Zijad Al-Ali sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu.
Al-Ali i kolege sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu i Zdravstvenog sistema St. Louisa za pitanja veterana proučavali su medicinske kartone 154.000 američkih veterana koji su bili pozitivni na COVID-u od 1. marta 2020. do 15. januara 2021.
Oni su ih uporedili sa zapisima od 5,6 miliona pacijenata koji nisu imali COVID u istom vremenskom periodu, i sa drugom grupom od 5,8 miliona ljudi iz perioda neposredno pre nego što je koronavirus stigao u Sjedinjene Države.
Al-Ali je rekao da su prethodne studije razmatrale užu grupu poremećaja i bile su uglavnom fokusirane na hospitalizovane pacijente, dok je njegova studija uključivala i hospitalizovane i nehospitalizovane pacijente.
Poremećaji pamćenja, koji se obično nazivaju moždana magla, bili su najčešći simptom. U poređenju sa kontrolnim grupama, ljudi zaraženi COVID-om imali su 77% veći rizik od razvoja problema sa pamćenjem.
Ljudi zaraženi virusom takođe su imali 50% veću verovatnoću da dobiju ishemijski moždani udar, koji je uzrokovan krvnim ugrušcima, u poređenju sa grupom koja nikada nije bila zaražena.
Oni koji su imali COVID imali su 80% veću verovatnoću da će imati napade, 43% veću verovatnoću da će imati probleme sa mentalnim zdravljem, kao što su anksioznost ili depresija, 35% veća verovatnoća da će imati glavobolje i 42% veća verovatnoća da će patiti od poremećaja kretanja, kao što su tremor, u poređenju sa kontrolnim grupama.
Istraživači su rekli da vlade i zdravstveni sistemi moraju da osmisle planove za svet posle COVID-a.
„S obzirom na kolosalne razmere pandemije, suočavanje sa ovim izazovima zahteva hitne i koordinisane – ali za sada odsutne – globalne, nacionalne i regionalne strategije odgovora“, rekao je Al-Ali.
