Koristeći podatke elektroencefalograma (EEG) prikupljene pre 1. godine, moguće je predvideti koje će bebe imati najviše rezultate adaptivnog ponašanja u dobi od 4 godine.
To je ono što je doktorant psihologije Univerziteta u Montrealu Florens Deguir otkrila u istraživanju sprovedenom u Istraživačkom centru CHU Sainte-Justine, povezanom sa UdeM, pod nadzorom profesorke Sarah Lippe.
Deguire je angažovao 120 majki koje su pristale da njihova novorođenčad učestvuju u 48-mesečnoj longitudinalnoj studiji. Prvo je testirala sposobnost beba da obavljaju zadatke u ponašanju, uključujući držanje, motoričke veštine i jezik, sa 6 meseci.
Zatim je svakoj bebi stavljen šlem opremljen EEG senzorima.
„Bebe su gledale video u kome je osoba neko vreme izgovarala isti samoglasnik, povremeno prekidan drugim samoglasnikom, a mi smo posmatrali neurološki odgovor beba na ponavljanje i nesklad“, objasnio je Lipe.
Bila su tri praćenja, sa 18 meseci, 24 meseca i 4 godine. Podaci su prikupljeni od roditelja putem upitnika i od dece u laboratoriji kroz zadatke koji su merili njihovu sposobnost razmišljanja i povezivanja.
EEG očitavanja snimljena tokom obavljanja ovih zadataka su takođe sastavljena.
Deguireovi rezultati pokazuju da neurološki odgovori na ponavljanje i disonanciju u prvoj godini života najviše predviđaju kognitivne i bihejvioralne performanse u dobi od 4 godine.
„Otkrili smo da kod beba mlađih od godinu dana aktivnost mozga raste kada otkriju odstupajući samoglasnik jer su toliko uloženi u zadatak“, rekao je Lippe. „Međutim, odstupajući stimulus izaziva manje aktivnosti u dobi od 2 godine, verovatno zato što njihov mozak preferira veću složenost.“
EEG je stoga bio u stanju da otkrije osetljivost dinamike mozga koji su biomarkeri budućih razvojnih putanja.
Istraživački tim je takođe otkrio da kod beba sa atipičnim razvojem mozga „postoji promena zadataka i elektroencefalografskog signala koji su specifični pokazatelji neurorazvojnih poremećaja koji će se pojaviti kasnije, iako ne možemo predvideti njihovo napredovanje“, rekao je Lippe.
Deguireov projekat teze je deo šireg međusektorskog istraživačkog programa u Lipeovoj laboratoriji koji se bavi i zaštitnim i interferentnim faktorima u neurorazvoju dece kako bi se vodili putevi lečenja i obrazovni planovi.
Lippeov istraživački program o neurorazvojnim poremećajima kao što su intelektualni invaliditet i autizam identifikovao je osobenosti signalizacije mozga u nekoliko genetskih i idiopatskih stanja i njihove veze sa kognitivnim i bihevioralnim osobinama koje značajno ometaju kvalitet života.
„Moj tim trenutno sprovodi niz međunarodnih kliničkih ispitivanja kako bi istražio kako se ove osobenosti moždane aktivnosti mogu poboljšati lečenjem“, rekla je ona.
Deguireov rad, na primer, otvara mogućnost otkrivanja neurorazvojnih abnormalnosti koje se trenutno ne dijagnostikuju do 4 ili 5 godina.
„Rezultati Firence i naše tekuće studije pokazuju da je sada moguće identifikovati promene koje mogu dovesti do sub-optimalnih putanja“, rekao je Lippe. „Ovo će nam omogućiti da vršimo preciznije intervencije sa decom u riziku i intervenišemo ranije u njihovom životu.“
