Vodozemci su u nevolji i očajnički im je potrebna akcija očuvanja, prema novoj globalnoj proceni svetske populacije vodozemaca.
Daždevnjaci doživljavaju najveći pad u broju, ali žabe, krastače, tritoni i daždevnjaci širom Neotropa — koji se protežu od Južne Floride i karipskih ostrva do Centralne i Južne Amerike — predstavljaju posebnu zabrinutost, kaže Alesandro Catenazzi, biolog FOJ i jedan od primarni istraživači na međunarodnom projektu. Tim je procenio status 8.011 vrsta vodozemaca koje je pratila Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN).
Njihovi nalazi, objavljeni ove nedelje u časopisu Nature, pokazuju da je skoro 41 odsto vrsta vodozemaca ugroženo izumiranjem, što ih čini najugroženijom klasom kičmenjaka na planeti. Od 1980. godine, najmanje 37 vrsta je izumrlo, a glavni krivci su bolesti i gubitak staništa. Naučnici upozoravaju da se klimatske promjene brzo pojavljuju kao velika prijetnja, pripisujući opadanju 39 posto stanovništva od 2004. godine.
„Globalne bolesti u nastajanju sve više ugrožavaju biodiverzitet širom sveta, a vodozemci su jedan od najdramatičnijih primera izumiranja vrsta uzrokovanih bolestima“, rekao je Catenazzi. „Nijedna druga grupa kičmenjaka nije bila tako negativno pogođena jednom bolešću. Hitno su nam potrebne bolje strategije za sprečavanje pandemije i ublažavanje efekata unesene bolesti.“
Iako ove vesti nisu dobre za vodozemce, naučnici daju nadu u ovoj najnovijoj proceni. Snažna zaštita staništa dovela je do poboljšanja statusa nekih vrsta, što ukazuje da bi ovo trebalo da bude prioritet očuvanja, posebno u regionima gde su poljoprivreda, drvo, berba biljaka i razvoj infrastrukture stalno prisutni.
Globalna procena vodozemaca je druga te vrste. Prva procena je završena 2004. godine, nudeći naučnicima osnovnu liniju podataka za merenje rizika od izumiranja za ovu najnoviju studiju. Širom sveta postoji 8.615 poznatih vrsta vodozemaca, od kojih je 8.011 navedenih na Crvenoj listi IUCN-a, sveobuhvatnom izvoru informacija o globalnom statusu očuvanja životinja, gljiva i biljaka.
„Globalna procena vodozemaca je naš najbolji alat za praćenje promena u statusu očuvanja biodiverziteta vodozemaca i za pružanje visoko proverenih i kuriranih informacija koje mogu da formiraju osnovu za upravljanje i akcije očuvanja usmerene na sprečavanje izumiranja vrsta“, rekao je on.
Trenutna procena se fokusirala na populacione trendove, ekološke zahteve, pretnje i granice distribucije vodozemaca širom sveta. Dok se broj ugroženih i izumrlih vrsta povećava, naučnici se nadaju da će ovo najnovije istraživanje motivisati vlade i agencije za zaštitu da značajno povećaju svoja ulaganja i političku volju za napore očuvanja vodozemaca u svetu.
Najnovija globalna procena vodozemaca ne može da objasni vrste vodozemaca koje tek treba da budu identifikovane, što je još jedna oblast zabrinutosti, kaže istraživač FIU Alessandro Catenzai. Mnogi mogu biti veoma mali i žive u udaljenim staništima koja nisu imuna na bolesti i efekte klimatskih promena. Catenazzi je veoma upoznat sa neuhvatljivom prirodom mnogih vrsta, pošto je tokom svoje karijere identifikovao skoro 60 ranije nepoznatih vrsta.
