Nova studija objavljena u časopisu PLOS ONE istražuje težinu koju velika fosilna nalazišta imaju na naše razumevanje evolucionih odnosa između fosilnih grupa – efekat lagerštetena – i po prvi put je kvantifikovala moć koju ova mesta imaju na naše razumevanje evolucione istorije.
Iznenađujuće, autori su otkrili da naslage peska zanesene vetrom u pustinji Gobi iz kasne krede, izuzetno raznolike i dobro očuvane fosilne evidencije guštera oblikuju naše razumevanje njihove evolucione istorije više nego bilo koje drugo mesto na planeti.
Iako je poznata kao regija u kojoj je otkriven Velociraptor, pustinja Gobi iz kasne krede u Kini i Mongoliji mogla bi imati veći uticaj na naše razumevanje drevnog i modernog života zahvaljujući bogatom zapisu o fosilnim gušterima.
„Ono što je tako kul u vezi sa ovim kasnokrednim naslagama pustinje Gobi je to što dobijate izuzetno raznolike, izuzetno potpune, trodimenzionalno očuvane skelete guštera“, rekao je dr Henk Vuli, glavni autor i postdoktorski saradnik NSF-a na Institutu za dinosauruse. „Dobijate mnoge loze na skvamatom Drvetu života predstavljenom iz ove jedinstvene jedinice, dajući nam ovaj izuzetan fosilni signal o biodiverzitetu u zapisu stena, nešto što se ističe kao svetionik u dubokim mračnim ponorima evolucione istorije skvamata.
Kompletniji skeleti olakšavaju praćenje odnosa kroz vreme tako što olakšavaju upoređivanje sličnosti i razlika. Što je skelet kompletniji, to je više osobina sačuvano, a te osobine se prevode u filogenetske podatke — podatke koji se koriste za konstruisanje drveta života.
„Tamo gde postoji izuzetna očuvanost — stotine vrsta iz jednog dela sveta u jednom periodu veoma određenog vremena — to vam ne daje nužno dobru predstavu o globalnim signalima“, rekao je Vuli. „To je stavljanje palca na vagu.“
Da bi izmerili koliko su naslage izuzetne očuvanosti fosila (poznate u paleontološkoj zajednici pod nemačkim terminom „lagerstatten“) uticajne na šire razumevanje evolucionih odnosa kroz vreme, Vuli i koautori, uključujući dr Nejtana Smita, kustosa Instituta za dinosauruse , pročešljao objavljene zapise o 1.327 vrsta neptičjih teropodnih dinosaurusa, mezozojskih ptica i fosilnih skvamata (grupa gmizavaca koja uključuje mozasauruse, zmije i guštere).
Fosilni meta-narativ
Kada su u pitanju skvamati, istraživači nisu pronašli nikakvu korelaciju između intenziteta uzorkovanja i da li je bilo koje dato mesto uticalo na filogenetske podatke na globalnom nivou. Umesto toga, pronašli su signal iz okruženja taloženja, različite vrste mesta na kojima su se akumulirali sedimenti sačuvale su izrazito različite grupe.
Pošto je zapis o skvamatu iz pustinje Gobi tako potpun, on oblikuje naše razumevanje evolucije skvamata širom sveta i tokom vremena, što je odličan primer „efekta lageršteta“—iako to nije tipičan lagerštet. Tradicionalne naslage lagerštetena potiču iz morskih kreda, slanih laguna i drevnih jezerskih sredina – a ne iz sušnih peščanih dina. Drevna sredina oblikuje ono što je sačuvano u fosilnim zapisima.
„Nismo očekivali da ćemo pronaći ovaj detaljan zapis o gušterima u naslagama pustinjske peščane dine“, rekao je Vuli.
„Često razmišljamo o naslagama lagerštetena kao o očuvanju mekih tkiva i organizama koji se retko fosiliziraju, ili posebno o bogatoj koncentraciji fosila. Ono što zapis Gobi skuamate čini jedinstvenim je to što uključuje i izuzetno kompletne skelete, i veliku raznolikost vrsta iz celog sveta. porodično stablo grupe“, rekao je Smit.
„Nalazimo se na ovoj granici između polja unutar paleontologije koja se retko preklapaju: procena evolucionih odnosa fosilnih grupa (filogenetika) i procena kako se stvari fosiliziraju (tafonomija). Istraživanje ove granice će pomoći da se više izumrle biodiverziteta Zemlje ugradi u muzejske kolekcije dok mi spojite prošlost“, rekao je Vuli.
