Porodični obroci su važni za roditelje i decu kao prostor za komunikaciju, druženje i izgradnju veza privrženosti. Ali zauzetim roditeljima može biti teško da uravnoteže porodični i poslovni život. Nova studija sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign istražuje kako stres na poslu roditelja utiče na njihovo prisustvo porodičnim obrocima, a zauzvrat i na socioemocionalni razvoj dece.
„Svi se borimo da održimo ravnotežu između poslovnog i porodičnog života. Ali ovo bi moglo biti posebno izazovno za roditelje, koji se bave brigom o deci nakon napornog i stresnog dana na poslu. A kada je u pitanju zajedničko roditeljstvo kod dvoje roditelja porodice, koje čine 65% porodica sa decom u Sjedinjenim Državama, ne znamo mnogo o tome kako majke i očevi dele uloge nege pod stresom na poslu“, rekao je glavni autor Sehiun Ju, doktorant na Odseku za ljudski razvoj i porodične studije ( HDFS) na Visokoj školi za poljoprivredne, potrošačke i nauke o životnoj sredini (ACES) na U. of I.
Studija je uključila podatke iz više od 1.400 porodica sa dvostrukim zaradom, koje se sastoje od heteroseksualnih bračnih parova sa decom, u nacionalno reprezentativnom istraživanju koje je pratilo razvoj dece u porodici, kući, brizi o deci i školskom okruženju od 9 meseci do vrtića. Istraživači su se fokusirali na interakciju karakteristika deteta, porodičnih obroka, posla i finansijskog nezadovoljstva roditelja.
„Otkrili smo da su deca roditelja koja su izrazila veći stres na poslu kada su deca imala dve godine imala nižu socioemocionalnu kompetenciju u dobi od 4 do 5 godina, mereno nižim pozitivnim i višim negativnim društvenim ponašanjem“, objasnio je Ju.
Postojale su značajne razlike u pogledu uticaja stresa na poslu kod majki i očeva. Za majke, veće nezadovoljstvo poslom nije uticalo na učestalost porodičnih obroka; međutim, to je bilo direktno povezano sa nižom socioemocionalnom kompetencijom njihove dece.
S druge strane, očevi koji su imali veće zadovoljstvo poslom i finansijskim nezadovoljstvom ređe su dolazili na porodične obroke sa svojom decom, što je zauzvrat dovelo do toga da deca imaju nižu socioemocionalnu kompetenciju u dobi od 4 do 5 godina.
„Čak i kada je majka povećala prisustvo tokom obroka kako bi nadoknadila očevo odsustvo, socioemocionalni razvoj deteta je i dalje bio negativno uticao. To ukazuje da očevi mogu imati jedinstven uticaj koji majka ne može zameniti. Budući programi intervencije bi trebalo da pomognu oba roditelja da dobiju bolju ravnotežu između posla i porodice i naglasiti važnost porodičnih rutina za promovisanje zdravog razvoja deteta“, rekao je koautor Kiujie Gong, student doktorskih studija na HDFS.
Nalazi govore o rasprostranjenosti tradicionalnih rodnih uloga, dodala je Karen Kramer, vanredni profesor HDFS-a i koautor studije. „Majke se smatraju primarnim negovateljima i od njih se očekuje da budu prisutne i hrane svoju decu bez obzira na sve. Studija je pokazala da nisu prilagodili učestalost obroka kao odgovor na nezadovoljstvo poslom kao očevi.“
Kramer napominje da je studija jedinstvena po tome što kombinuje teme iz različitih disciplina, uključujući psihologiju, sociologiju, ekonomiju i ishranu, i povezuje ih na holistički način koji pruža uvid u mere politike.
„Moramo da priznamo izazove sa kojima se porodice suočavaju u stvaranju doslednih rutina. To nije samo rezultat individualnih uticaja. Spoljašnji faktori, kao što su radno okruženje i finansijska situacija roditelja, mogu uticati na njihove interakcije, vreme obroka i razvoj deteta. Na primer, Vreme večere za malu decu je obično oko pet ili šest sati, ali očekivanje da su roditelji kući rano u toku dana nije u skladu sa tim da su idealni radnik.“
„Inicijative politike koje bi pomogle u obezbeđivanju radnog okruženja i podrške zajednice koje bi olakšale porodične obroke bile bi važne“, zaključio je Kramer.
Istraživanje je objavljeno u Časopisu porodične psihologije.
